Усамљеност у изолацији и како нам технологија помаже

Међутим, социјално дистанцирање потпуно се подудара с нашим тежњама за друштвеном повезаношћу, што је темељ људске еволуције.

Одједном суочени с недостатком социјалних интеракција, многи од нас сада се осјећају усамљеније. Да бисмо пребродили усамљеност, настојимо испунити празнину кориштењем друштвених мрежа.

Кад проводимо вријеме с другом особом доживљавамо унутрашње задовољство. Студије скенирања мозга показују да се субкортикалне регије мозга, као што је вентрални стриатум, активирају када човјек прима новчане и социјалне награде. Кад се осјећамо усамљено и одбачено, умјесто тога активирају се регије мозга повезане с узнемиреношћу. То би могло бити посљедица еволуције која нас тјера да успоставимо и одржавамо друштвене везе како бисмо осигурали опстанак.

Усамљени људи такође се негативније фокусирају и анксиозно проматрају људске намјере. Понекад то може постати толико снажно да нас чини још усамљенијима - стварајући зачарани круг.

Нису сви људи исти. Особе с екстровертнијим типом личности траже више друштвених активности, имају интензивнији приступ друштвеним мрежама. С друге стране, неуротичнији људи више се изолирају.

Усамљеност је већ неко вријеме препозната као значајна пријетња тјелесном и менталном здрављу. Па како се најбоље носити са усамљеношћу и изолацијом?

Ако се осјећате усамљено, покушајте идентифицирати негативне мисли и дефинисати их само као претпоставке, а не као чињенице. Друго, придруживање групи за подршку показало се као веома добро и продуктивно.

Друштвени медији често се критикују. Али многи људи који се самоизолирају сада се ослањају на интернет и његове алате. Важан аспект који недостаје у друштвеним медијима попут Фејсцбука, Инстаграма и Твитера је невербални знак - попут осмијеха, геста или погледа.

Иако интернетски алати могу бити корисни током изолације, физичка присутност друге особе ипак недостаје.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.