Трећи узрок смрти на свијету неочекиван и алармантан

Према новим подацима, 2019. године 4,95 милиона људи преминуо је од неког соја бактерија које су развиле отпорност на антибиотике.

Лијекови који убијају бактерије су несумњиво једно од највећих научних открића.

Од када је Александар Флеминг открио антибактеријска својства гљивице пеницилиум 1928. године, човјечанство није више морало да брине о бактеријама које су сваке године убијале милионе људи.

Али бактерије сада узвраћају ударац тако што развијају отпорност на антибиотике, пошто су оне само по себи природно биолошко оружје које константно еволуира.

Користећи исте антибиотике често дајемо много шанси бактеријама да се још брже прилагоде, што доводи до све већег броја инфекција које више не могу да се лијече традиционалним антибиотицима.

"Нови подаци откривају пуне размјере антимикробске отпорности широм свијета и јасан су сигнал да морамо да предузмемо мјере против те пријетње", упозорава коаутор студије - здравствени економиста Крис Мареј са Универзитета Вашингтон.

Претходне процјене кретале су се око 10 милиона смрти годишње средином вијека.

"Сада знамо засигурно да смо много ближи томе него што смо раније мислили. Морамо паметно да искористимо оваква сазнања и деламо", истиче Мареј.

Студија је анализирала податке везане за 23 различите бактеријске врсте (укључујући Е. цоли, С пнеумониае и С. ауреус) и 88 комбинације лијекова против њих који се користе у 204 земље.

На крају су научници анализирали 471 милион случај инфекција што су користили да створе статистички модел и направе будуће процјене.

"Иновације на овом пољу су изузетно споре. Вакцине покривају тек од шест водећих патогена у студији. Клинички развој антибиотика је преспор да би се успјешно борили са појавом и ширењем отпорних бактерија", наводе уредници часописа Лансет у пропратном тексту о истраживању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.