Сви желе јак имунитет: Ипак, многи заборављају ову важну ствар

 Квалитетан сан штити наш имунитет, а имунитет нам чува здравље.

Током прошле године, спавање је постало још важније због својих многих предности за физичко и ментално здравље.

Као никада раније, пандемијска 2020. година показала је колико је здравље важно, а јак имунитет прва линија одбране од коронавируса. Али, јесте ли знали да је један од најјачих савезника нашег имунитета спавање? Сан је кључан биолошки процес, а истина је да је баш увијек важан. Суочавајући се с пандемијом Kовида-19, спавање је постало још важније због својих многих предности за физичко и ментално здравље.

 Колико сна је довољно?

Научници нису у потпуности утврдили шта се све важно догађа током сна, али ипак се зна да је сан важан јер без њега људи могу да издрже краће него, на примјер, без воде или хране.

Иако је женама потребно у просјеку 20 минута више спавања, уобичајена препорука нужне количине сна за здраве одрасле особе је између 7 и 9 сати. Спавање се састоји од НРЕМ (нонРЕМ) и РЕМ фазе. Један циклус спавања траје 90 минута, а потребно нам је око 5-6 таквих циклуса спавања ноћу, што је најмање 450 минута или 7,5 сати сна, пише зивим.хр.

Истраживања су потврдила да је то оптимално вријеме које доноси здравствене користи већини људи. У заблуди сте, дакле, ако мислите да сан само троши вријеме и ништа не би смјело да буде изговор за недовољан и неквалитетан сан.

Шта све утиче на сан?

Због савременог животног ритма с једне стране, и нарушених уобичајеним образаца током пандемије коронавируса с друге стране, све више људи има нарушену способност довољног и квалитетног сна.

И разни други фактори утичу на промјене дневног ритма, попут спавања преко дана, вјежбања, изложености дањем свијетлу, ноћног рада или година. Старење, наиме, такође има улогу у спавању, а након четрдесете године живота долази до промјене ритма спавања, те веће учесталости ноћног буђења него у младости. Та буђења не само да директно утичу на квалитет спавања, него и узајамно дјелују с другим стањима која могу изазвати буђења.

Распоред спавања

Сан никада није био важнији, кажу стручњаци, уз напомену да он представља можда и најважнији фактор у јачању имунитета против инфекција. Ипак, многи људи проводе ноћи преврћући се и будећи се, борећи се да макар мало квалитетно одспавају и не мисле на свакодневицу, пише Њујорк тајмс.

“Сан је суштински дио заштите од било које инфекције и реакције на њу”, наводи Даглас Кирш, неуролог и бивши председник Америчке академије за медицину спавања. “Спавање је, ипак, тешко када је анксиозност висока, као на примјер у вријеме пандемије.”

Што више се држите одређеног времена за буђење, то ће и тијело боље функционисати. Препоручује се да се придржавате распореда спавања, а ево и једног једноставног начина за то: Имајте одређено време за спавање. Укомбинујте га са временом за буђење. Урадите ситне ствари због којих ћете бити успјешнији: користите завјесе да замрачите просторију, користите чепиће за уши или маску за спавање.

Ограничите коришћење свих врста уређаја, нарочито увече избјегавајући ствари које увећавају анксиозност. Ово би могло да буде најтеже, али најбољи је савјет: “Гледајте вести о вирусу корона једном дневно, по могућству не прије спавања”, каже др Кирш.

Искључивање нотофикација на вашем телефону може да буде од помоћи. Можете да подесите телефон да аутоматски искључује обавештења у вечерњим сатима, тако да имате вријеме када вас неће ометати.

Осим одбране од болести, квалитетан сан доприноси и другим здравственим бенефитима:

Имунитет

Без довољно квалитетног сна имуни систем слаби, смањује се број Т-ћелија, бијелих крвних зрнаца која су у нашем организму задужена за борбу с изазивачима болести.

Стрес

Квалитетан сан утиче на смањење стреса, који такође утиче на наш имуни систем. Довољно сна омогућава нам да се дању боље носимо са стресом и бригама.

Учење и памћење

Сан помаже и мозгу да у меморију упише нове информације кроз процес који се назива консолидација меморије.

Метаболизам и тежина

Хронични недостатак сна може резултирати повећањем тежине јер утиче на метаболичке процесе прераде угљених хидрата у нашем тијелу и на ниво хормона који утичу на апетит. То, пак, може резултирати повећаним холестеролом и повишеним нивоом шећера и настанком дијабетеса.

Хроничан умор

Недостатак сна и квалитетног одмора доприноси повећању умора током дана, поспаности, већој тенденцији да заспимо током дана и смањеном концентрацијом.

Расположење

Губитак сна резултира раздражљивошћу, нестрпљивошћу, губитком концентрације и лошим расположењем. Премало сна такође нас може учинити преуморним за обављање свакодневних ствари, па и оних у којима бисмо иначе уживали.

Кардиоваскуларно здравље

Поремећаји спавања повећавају ризик за зачепљење артерија или атеросклерозу, виши крвни притисак и неправилни рад срца те за мождани удар као и метаболичке проблеме попут повишеног холестерола, гојазности и дијабетеса, ризичним факторима за кардиоваскуларне болести.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.