Све је више вегана: Да ли су здравији од оних који једу месо?

Б92
Све је више вегана: Да ли су здравији од оних који једу месо?
Све је више вегана: Да ли су здравији од оних који једу месо?

Да ли сте знали да је 1. новембар Свјетски дан вегана?

У посљедњих неколико година знатно је порасло интересовање за веганску исхрану, највише због забринутости за здравље, животиње и животну околину.

Циљ веганског начина живота је да се не искоришћава ниједна животиња. То значи да на вашем тањиру нема меса, нема живине, нема рибе, нема млијечних производа, нема јаја, нема меда. Ово правило примјењује се и у другим аспектима живота: нема, дакле, ни ношења коже, вуне или бисера.

У САД, број људи који се представљају као вегани порастао је за 600 одсто између 2014. и 2017. године, док је у Великој Британији у посљедњој деценији порастао за око 400 одсто.

Др Јелена Глигоријевић, дијететичар са Института за мајку и дијете, за Б92 каже да се скок веганског начина живота, у Србији, није осјетио.

"Људи постају вегани из хуманих односа према животињама, јер не могу да поднесу идеју да једу месо које је од њих. Мањи број људи, који размишљају глобално, окреће се биљној исхрани из еколошких разлога. А постоје и они који из здравствених разлога постају вегани. За добијање килограма меса потребно је четири килограма биљне хране", рекла је она.

Истраживања показују да унос црвеног меса (говедина или јагњетина, на примјер) и месних прерађевина (кобасице и сухомеснати производи) повећавају ризик од добијања рака цријева.

Свјетска здравствена организација додала је месне прерађевине на списак канцерогена, а из ове организације наводе да "здрава исхрана која је пуна влакана и садржи много воћа и поврћа може да смањи ризик од неких карцинома".

Али да ли су вегани стварно здравији?

"Веганска исхрана је најрестриктивнија и може да буде дефицитарна хранљивим материјама. На пример беланчевине и протеини су лошијег квалитета, немају потребне аминокиселине. Ако се правилно балансирају житарице са махунаркама, тај ризик ризик може да се пренебрегне. То може да буде проблем, посебно за децу. У свету имамо примере мајки које су били вегани и своје новорођене бебе стављале на тај начин исхране, то је за децу која расту и која се развијају велики проблем. То је забрањено", напомиње др Глигоријевић.

Ако се добро искомбинују житарице са махунаркама, могу да се обезбједе потребни протеини, могу да буде проблем гвожђе и калцијум, јер су главни извори калцијума млијечни производи, говори др Јелена Глигоријевић и напомиње да је основни проблем људи који су вегани недостатак витамина Б12.

"Стриктни вегани морају да користе суплементе витамина Б12 или храну која је обогаћена овим витамином. Имала сам неколико случајева пацијената који су годинама на стриктној веганској исхрани и који су се појавили са озбиљним дефицитом витамина Б12, анемијом", истакла је наша саговорница.

Коријени вегетаријанске традиције могу се наћи у Индији, гдје је она дио хиндуизма, будизма и ђаинизма (ђаинисти вјерују да људи не смију да наносе бол другим животињама) и повезан је са концептом свете краве и пресељења душа.

У Европи, идеја о исхрани заснованој на биљкама потиче из старе Грчке, гдје је Питагора - познатији по доприносу филозофији и математици - био страствени заговорник благонаклоности међу врстама.

Он је сматрао да је "зло уносити месо у наше властито месо, гојити наша похлепна тијела товећи их другим тијелима, да се једно живо биће храни смрћу другог живог бића".

Штавише, прије него што је ријеч "вегетаријанац" постала општеприхваћена, за људе који нису јели месо говорило се да слиједе "Питагорину дијету".

Овај празник је још 1994. године установио Луис Волис, који се тада налазио на челу Веганског удружења Велике Британије. Од тада се овај дан слави широм свијета, када активисти разним перформансима демонстрирају свој бунт због убијања животиња.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана