Шта вирус корона ради људским органима?

index.hr
Шта вирус корона ради људским органима?

Много тога још није познато о вирусу корона, али поуздано се зна колико разоран може бити за људски организам. По томе је сличан и другим вирусима који се преносе са животиње на човјека, као што су САРС и МЕРС.

Тренутна стопа смртности вируса корона је за петину мања о САРС-а, али се брже шири од њега. Вирус корона толико генетски наликује САРС-у да су га прозвали и његовим насљедником, пише “National Geographic”.

Не може се са сигурношћу рећи какве размјере зараза може достићи ако се рашири, али водећи епидемиолог из Хонг Конга недавно је упозорио да се чак 60% свјетске популације може заразити ако се ширење вируса не обузда. Према извјештају кинеског Центра за контролу и превенцију заразних болести, 2,3 одсто пацијената изгубило је живот усљед заразе. Тешко здравствено стање и смртност не заобилазе ниједну старосну групу осим дјеце млађе од 9 година.

Док се овако критична ситуација одвија у Кини, остале државе настоје евакуисати своје грађане са крузера који је стављен у карантин недалеко до обале Јапана. Јапанско министарство здравства издало је саопштење у којем се наводи да је за сада дијагностификована зараза 88 путника.

Шта се заправо догађа људском тијелу усљед борбе с вирусом корона? Погледајмо од органа до органа.

Плућа: Нулта тачка

У већини случајева болест почиње и завршава у плућима. Зараза се преноси искашљавањем или кихањем заразних клица. Симптоми у почетку сличе прехлади: пацијент осјећа грозницу и кашље. Стање се затим може погоршати и тада се развија упала плућа.

Према досадашњим подацима, 82 одсто заражених показало је благе симптоме болести, док су остали случајеви тешко обољели или критични.Болест настаје тако што вирус корона врло брзо нападне плућне станице. Присутне су двије врсте тих станица: оне које стварају слуз и оне које имају длачице (cilie) помоћу којих чисте дисајне путеве. Слуз штити плућа од патогена и онемогућава сушење плућа, док станице с длачицама уклањају пелуд и вирусе. Као и САРС, вирус корона напада управо те станице, чиме дозвољава течности и честицама да уђу у плућа.

Због присуства вирусног уљеза, наш се имунолошки систем активира и настаје упала која је обично локализована само на једном подручју. Ипак, може доћи до прејаког одговора организма на вирусну инфекцију па наш имунолошки систем почне уништавати све пред собом, укључујући и здраво ткиво.

Тиме улазимо у посљедњу фазу. Наставља се разарање плућа које може имати смртни исход. Ако пацијент и преживи, могућа су трајна оштећења. На примјер, многи преживјели пацијенти који су боловали од САРС-а добили су ожиљке на плућима налик пчелињем саћу, а то је примјетно и код оних који су обољели од вируса корона. У овој фази пацијенти дишу помоћу апарата.

Оштећења, односно рупице на плућима вјероватно настају због прејаке реакције нашег имунолошког система, при чему се стварају ожиљци и плућа постају крућа.

Због упале стијенке између ваздушних врећица (алвеола) и крвних жила постају пропусније те се плућа могу напунити течношћу. При тежим упалама плућа постају пуна течности, пацијент не може дисати и често долази до смртних случајева.

Желудац: Улаз у организам

Неки обољели имају пролив и бол у стомаку, али још не постоје подаци о томе јесу ли гастроинтестинални симптоми заступљени у случају ове заразе. Ако се питате какве везе болест дисајних путева има са желуцем и цријевима, одговор лежи у природи сваког вируса да се веже за бјеланчевине које човјек уноси у организам. Желудац је стога за вирусе сигуран начин уласка у људско тијело.

Не зна се може ли вирус корона, као што је то случај са САРС-ом и МЕРС-ом, продријети у дебело и танко цријево и изазвати озбиљан пролив. Према подацима из двије недавне студије, вирус корона је детектован и у узорцима столице заражених те је неопходно испитати може ли се зараза пренијети и тим путем.

Крвоток: Хаотично стање

Усљед већ споменутог прејаког одговора имунолошког система на инфекцију, и други системи у људском тијелу могу бити погођени вирусом корона. У ријетким случајевима пацијенти су претрпјели срчани удар, као и акутно оштећење бубрега. Ангела Расмусен, виролог са Универзитета ”Columbia” из Њујорка, сматра да се у случају заразе вирусом корона у крвотоку догађа такозвана “бујица цитокина”.

Цитокини су бјеланчевине које упозоравају имунолошки систем на мјесто на којем се јавила инфекција како би се уништило заражено ткиво и спасио остатак организма. Проблем је у томе што вирус корона изазива прејак одговор имунолошког система који потом осим заражених станица напада и здраво ткиво.

Заправо долази до унутрашњег крварења, како каже Расмусен. У неким од најтежих случајева органи престају с радом усљед цитокина и смањеног капацитета уношења кисеоника у тијело.

Научници настоје да открију у каквој вези су хроничне болести, попут срчаних проблема или дијабетеса, с компликацијама које изазива вирус.

Јетра: Колатерална штета

Вируси који се преносе са животиње на човјека, што је случај с вирусом корона, неријетко погађају и јетру. Јетра производи ензим који убрзава хемијске процесе унутар нашег тијела. У здравом организму станице јетре непрестано одумиру и ослобађају ензиме у крвоток.

Проблем настаје када ензими преплаве крвоток, што је учестало код пацијената обољелих од САРС-а и МЕРС-а. Научници нису у потпуности сигурни како вируси дисајних органа погађају јетру. Постоји вјероватноћа да је заразе директно или да дође до озбиљне упале усљед одговора имунолошког система на заразу.

Престанак рада јетре у случају вируса САРС-а није био узрок смрти ниједног пацијента. Чешће се догађало да пацијент болује од систематске инфекције те да осим с јетром, има проблеме и с плућима и бубрезима.

Бубрези: Све је повезано

Недавне студије показале су да вирус корона може изазвати оштећење бубрега. Иако је ријетка, ријеч је о смртоносној посљедици. Баш као и јетра, наши бубрези имају задатак прочишћавати крв. Каналићи (тубуле) који се у њима налазе су подложни упалама. Док се крв филтрира кроз бубреге, станице каналића могу заробити вирус, што доводи до пролазног или лакшег оштећења. Ако вирус пробије станице и почне се умножавати, оштећење на каналићима постаје опасно по живот.

Бујица цитокина, коју смо већ споменули, такође може узроковати престанак рада бубрега. Важно је напоменути да не постоје докази да се вируси попут САРС-а, па самим тим и вируса корона, могу множити у бубрезима.

Престанак рада бубрега понекад може бити узрокован антибиотицима, одумирањем других органа, па чак и ако је пацијент предуго на апарату за дисање.

Трудноћа и вирус корона

Недавно су љекари из Вухана саопштили о двоје новорођенчади за које се тестирањем утврдило да су заражени вирусом. Једно од њих се заразило свега 30 сати након рођења. Ипак, не постоје докази да је ријеч о преносу заразе са мајке на дијете. Постоје различити начини да се бебе заразе, као што је порођај у болници пуној инфицираних пацијената, сматра Ангела Расмуссен.

Штавише, резултати недавне студије нуде прелиминарне доказе који говоре у прилог томе да се вирус корона не може преносити са мајке на дијете. Стручњаци су надгледали девет жена из Вухана које су боловале од упале плућа изазване вирусом корона. Иако су неке од њих искусиле компликације тијеком порођаја, не постоје докази да се иједно дијете родило заражено.

Иако студија не искључује могућност преноса заразе са мајке на дијете у утроби, у њој се наводи да је неопходно избјећи ширење непоткријепљених претпоставки о дјеловању вируса корона, преноси “Index.hr“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана