Шеф Одјељења биологије на Универзитету у Тексасу, др. Бен Њуман, истраживач који већ 24 године проучава разне сојеве коронавируса, објаснио је комплексне механизме који се у тијелу дешавају кад се зарази вирусом ЦОВИД-19.

Свака ћелија у људском тијелу повезана је с имуним системом и пријављује сваку могућу пријетњу. За те пријаве задужене су посебне молекуле, чији је посао да открију о каквој се пријетњи ради и да узбуне одбрамбене механизме тијела.

Обично, када тијело открије нападача, активира се наш урођени имуни одговор како би се тијело борило против вируса на општи начин док не дође до паметнијег и конкретнијег имунолошког одговора. Та, друга и конкретнија линија укључује, између осталог, и производњу убиствених Т-ћелија.

- Посао Т-ћелија је улазак и пробијање рупа у било којој ћелији која је заражена вирусом. Оне препознају, детектирају и уништавају вирус. Када касније провјеримо крв обољелих, као што смо то радили за вријеме епидемије САРС-а, установи се да су преживјели имали веома добар одговор убиствених Т-ћелија - објашњава др. Њуман.

Људско тијело

Коронавирус, као и сваки други, жели да направи што више својих реплика. Зато се везује за људске ћелије, убризгава им своју РНК и репрограмира ћелију да се претвори у вирусну како би се тако та ћелија репродуцирала у што више вируса. Људско тијело има систем који ради попут интерфона, аларма за помоћ имуном систему, да шаље ћелије у одбрану система, објашњава даље Њуман.

Тако се врши комуникација између молекула, а коронавирус жели да омете ту комуникацију како би могао да настави да се репродукује.. Ако успијете на вријеме да извучете сигнал, слиједи одличан имунолошки одговор организма. Међутим, ако систем погрешно одговори, побјеђује коронавирус.

- Коронавируси и вирус грипа воле да иде на површину плућа, дио гдје зрак додирује ћелије. Онда се враћају одакле су дошли како би заразили некога другог - објашњава Њуман. 

Но, вируси нису савршени и дешава им се да крену на погрешну страну па онда заврше у крвотоку.

У регуларним условима, наш имуни систем чека да угуши те вирусе. Ако се то не деси, вирус може да заврши у крвотоку. Овај вирус добро расте у јетри, каже Њуман, али до јетре никада не би могао да дође, јер она није везана за плућа. Исто је и са цријевима и слезеном. Скоро пет одсто  људи има пролив који је изазвао САРС, а у озбиљнијим случајевима, вирус САРС могао је да дође и до мозга. То је дио који контролише дисање, рад срца, а постоје неки докази из старе епидемије САРС-а да може да стигне тамо, али тек када сви други системи одбране тијела закажу - каже овај стручњак.

Шта је с људима са слабим имунитетом

У идеалним условима, ваше тијело ствара уравнотежен имунолошки одговор на уљеза. Међутим, ако сте имунокомпромитирани, рецимо ако имате пресађен орган, лијечите се од рака или сте ХИВ позитивни или на било који други начин имате лош имуни систем, то значи да уравнотежен одговор организма можда неће бити могућ. Зато је за такве случајеве најбоља опција да предузмете све могуће мјере да не добијете вирус.

Како вирус штети здравим људима?

С овим вирусом долазе и респираторни симптоми, нарочито у тешким случајевима. То је резултат заштите коју ваше тијело предузима. Када вирус зарази средину до дна плућа, што коронавирус воли да ради, ваше тијело шаље ћелије да то зауставе.

- Ваше тијело води политику спаљене земље - неке ћелије пролазе кроз ваша плућа и само покушавају да униште то мјесто, уништавајући при томе и здраво ткиво. Ако тамо нема живих ћелија, вирус не може да уђе у њих и не може вам ништа - каже овај стручњак.

Но, иако тактика "спаљене земље" штити од инвазије вируса, она истовремено и умањује капацитет плућа.

Наше тијело покушава да поврати тај капацитет, што није увијек лак процес.

- То је као када бисте поправљали велику средњовјековну катедралу. Прво бисте попунили унутрашњост скелама како би могле да подупру све па тек онда вадите цигле. Тако су нека мјеста гдје би зрак требало да буде унутар алвеола заузета. По завршетку посла, скеле се спуштају и можете поново да дишете, али тај процес траје и по неколико мјесеци, а морате да дишете и за то вријеме. Тако људима с тешким симптомима болести треба додатна помоћ у виду додатног кисеоника у плућима. Постоје људи који су били у страшном здравственом стању и успјели су да мјесецима преживе с вирусима САРС и МЕРС. Могуће је, али болницама треба много средстава за то - каже Њуман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.