Шта ће се догодити ако престанете да једете хљеб?

kurir.rs

Да ли сте се некад запитали шта би се догодило да избаците хљеб из исхране, или сте можда некад чак и покушали?

 

Без обзира на то да ли сте избацили рафинисане житарице, житарице од цијелог зрна или угљене хидрате уопштено, учинци могу варирати. Од сјајних и потпуно очигледних – попут смањења тјелесне тежине, до неких који и нису баш тако сјајни. Ово је 8 ствари које почну да се дешавају нашем телу кад престанемо да једемо хлеб.

1. Губитак килограма

Када редукујете унос угљених хидрата, прво што ћете приметити је готово магичан губитак килограма. Ипак, то не значи да сте изгубили масноће, изгубили сте тек тежину воде која се накупила у организму. Када су угљени хидрати складиштени у тијелу у облику гликогена, сваки грам угљени хидрат складишти три до четири пута своје тежине у води. Када одустенете од угљених хидрата, тијело почне да троши залихе гликогена па се губи велика количина воде.

2. Осјећај привидног грипа

Да би тијело искористило маст као гориво, прво је мора разградити на мале комадиће који се називају кетони. Повећање кетона узрокује задах, сува уста, умор, слабост, вртоглавицу, несаницу и мучнину. У ствари, осјећате се као да имате грип. Тијело се полако прилагођава да функционише на кетонима па престаје да се осјећа тако лоше, али они тијелу још увијек нису омиљени извор енергије.

3. Повећана потреба за слатким

Прерађени шећери су познати по томе што подижу вриједности инсулина до невиђених висина да би се вриједност убрзо нагло спустила. Оваква крива кретања вриједности шећера активира центре за зависност у мозгу водећи ка сталном потребом за слатким. Ако узимамо храну богату влакнима, ниво шећера можемо одржати стабилнима и смањити потребу за слатким.

4. Срчане болести

Ризик од срчаних болести може падати или расти. Та велика разлика зависи од тога коју врсту житарица сте престали да једете. На примјер, студија објављена 2014. у једном магазину истакла је да рафинисани шећери подижу нивое масних киселина у тијелу које повећавају ризик од оболијевања од срчаних болести и дијабетеса типа ИИ. С друге стране, житарице од цијелог зрна побољшавају ниво холестерола и смањују ризик од појаве срчаних болести, можданог удара, гојазности и дијабетеса типа II.

5. Осјећај тромости

Цјеловите житарице су добар извори гвожђа, магнезијума и витамина Б, који су сви важни за одржавање енергије, а многим људима већ ионако недостаје магнезијум. Поред тога, како су тијелу угљени хидрати омиљени извор енергије, њиховим недостатком успоравају се све ћелије у тијелу.

6. Нередовна столица

Цјеловите житарице играју најважнију улогу у томе колико влакана сте унијели храном. Истраживање у Америци показало је да 92 посто одраслих храном не уноси довољно житарица. Влакна, не само да помажу стабилизацији вриједности шећера, него смањују ризик од гојазности и хроничних болести, исто тако помажу одржавању редовне пробаве и пражњења цријева.

7. Раздражљивост

Нисте нерасположени само јер сте хљеб у сендвичу замијенили  листом салате. Угљени хидрати, цјеловити или рафинисани, повећавају неуротрансмитер серотонин у мозгу. Када престанете да једете здраве цјеловите житарице и ваше расположење се мијења.

8. Мање енергије

Угљени хидрати су главни извор енергије нашем тијелу. Смањеним узимањем опада нам енергија, у тијелу се смањује и ниво складиштених угљених хидрата па пада и способност вјежбања, а резултати тренинга су слабији.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана