Шикман: Конзумирање стероида у немедицинске сврхе може имати смртне посљедице

Иако је у професионалном спорту забрањена употреба стероида и сматра се допингом, Шикман је навео да забрињава њихово све масовније коришћење, нарочито све већа распрострањеност у рекреативном спорту.

Шикман је упозорио да се изван спорта, немедицинска употреба стероида доводи у везу и са различитим социјалним групама, као што су криминалне групе, зависници од лијекова и других супстанци.

“Током посљедње двије деценије пажња се све више усмјерава на везу између употребе анаболичких стероида и психоактивних супстанција - алкохол, канабис, амфетамин, кокаин, хероин и друге дроге. Оно што посебно забрињава јесте све већа распрострањеност и широка доступност анаболичких средстава, што води неселективној и њиховој све масовнијој примјени”, рекао је Шикман.

Шикман, који је ванредни професор на Правном и Факултету безбједносних наука бањалучког Универзитета, појаснио је да стероиди имају снажан хормонски ефекат због чега се користе у различите сврхе, укључујући и оне оправдане, односно легалне, као и оне које то нису.

“Постоје јасне клиничке индикације за употребу у медицинске, односно терапијске сврхе, када је то неопходно у лијечењу пацијената које се спроводи под љекарским надзором, али, са друге стране, присутна је и њихова злоупотреба у сврху побољшања физичких перформанси у врхунском, али и у рекреативном и аматерском спорту”, рекао је Шикман.

Штетни ефекти
Злоупотреба стероида, каже Шикман, може имати штетне ефекте на различите органе и системе, укључујући органе репродуктивног система и централни нервни систем.

То је још више изражено ако се зна да спортисти и рекреативци обично користе анаболичке андрогене стероиде у дозама које су вишеструко веће од терапијских.

“Не треба занемарити чињеници да се ове твари често користе путем ињекције, чију апликацију врше сами конзументи, што може изазвати штетне посљедице управо због тога. Истовремено, како би повећали анаболичке ефекте и контролисали нежељене реакције, корисници примјењују и друге фармаколошке лијекове, као што је хормон раста, аналгетике, дируетике, и многе друге”, упозорио је Шикман.

Истраживања су показала да је скоро једна четвртина корисника анаболичких-андрогених стероида зависна од њих, те да могу бити узрок агресије и психолошког стреса, док поједина истраживања сугеришу и да се употреба анаболичких андрогених стероида, која је посебно ескалирала код тинејџера, може довести у везу са повећаним насиљем и испољавањем агресивног понашања.

Шикман је упозорио и на посебно штетне ефекте конзумирања ових твари само ради физичког изгледа и перформанси, напоменувши да је њихово кориштење законом забрањено као и да није увијек гаранција постизања жељених резултата.
Превенција као основни начин борбе
Он сматра да је један од начина борбе против ове негативне друштвене појаве превенција, која подразумијева едукацију, у коју треба да буду укључени сви нивои друштва.

“Кориснике стероида треба упознати са свим штетним посљедицама њиховог конзумирања, од оних који утичу на њихов здравље, до оних који утичу на њихово понашање”, рекао је Шикман.

Он је додао и да је кориснике ових твари потребно упознати и са чињеницом да је набавка стероида, изузев у медицинске сврхе, противзаконита, те да се на тај начин излажу кривици и евентуалном кривичном гоњењу.

“Корисници треба да буду свјесни да је набавка и коришћење анаболичких-андрогених стероида, изузев фармаколошких произведених, изузетно опасна. За производњу стероида потребна је софистицирана фармацеутска опрема и посебна знања, што импровизоване лабораторије сигурно нису и немају”, рекао је Шикман.

Управо највећи број стероида на илегалном тржишту потиче из ових “лабораторија”, те су они често кривотворени, по свом саставу потпуно безвриједни, али по здравље људи вишеструко штетни производи.

“Веома значајну улогу у превенцији могу имати посебне друштвене групе, као што су спортски колективи, вршњачке групе, медији, школа, породица и друге. На њима је посебна одговорност, јер су често у директном контакту са овим тварима, било преко корисника, било на други начин”, рекао је Шикман.

Према његовим ријечима, унапређење правних прописа и њихова примјена је други начин сузбијања ове негативне појаве.

“Међутим, није довољно инкриминисање ових понашања, већ је неопходна њихова досљедна примјена. То значи да норма мора бити адекватна и у пракси примјењива”, сматра Шикман.

Чињеница да је ријеч о тварима и супстанцама чије узимање штети људском здрављу, а које се због све веће потражње кривотворе и производе илегално, указује на потребу кривичноправне заштите. Ипак, додао је Шикман, треба бити свјестан ограниченог домета те заштите, као што је случај и са другим забрањеним супстанцама.

Он сматра и да се рјешење за овај проблем може потражити и у компаративном законодавству, као на примјер у САД, у којима је чак и посједовање ових твари забрањено и подлијеже кривичној санкцији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.