Седам јасних знакова: Како нам тијело показује да се не крећемо довољно?

ГС
Foto: Агенције

Свјетска здравствена организација (СЗО) препоручује 150 до 300 минута умјерене вјежбе или кретања недељно и 75 до 150 минута активности високог интензитета.

Сједелачки начин живота повезан је са повећаним ризиком од лоших здравствених исхода, а то укључује гојазност, кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2, метаболички синдром са повећаним ризиком од смртности од свих узрока - каже национални тренер Џесика Метјуз.

Лаички речено, седалачки начин живота је недостатак телесне активности са дугим, непрекинутим временским периодом или значајним деловима дана проведеним у седећем или лежећем положају.

Једноставно речено: Наша тијела нису створена да мирују дуже вријеме, преноси портал надлану.

Историјски гледано, да је особа сједела или лежала сатима када није спавала, гладовала би или би је нешто могло појести - каже др Ејми Лејтон, физиолог са Универзитета Колумбија.

У данашње вријеме људе на физичку активност највише мотивише болест или прерано старење. Али, сједалачком начину живота није потребно много да би угрозио ваше здравље.

Истраживања показују да само двије недеље неактивности код младих, здравих људи, доводе до значајних здравствених проблема, попут смањене мишићне масе и метаболичких промјена.

Колико времена је предуго?

Општа препорука је да се смањи сједење током дана на не више од 60 минута - каже Метјуз.

Она предлаже да се усредсредимо на већу учесталост кретања током читавог дана.

- На крају сваког сата циљајте на три до шест минута кретања. Поставите аларм и само устаните, шетајте около. Устаните, па сједите на столицу неколико пута - додаје Џо Холдер, савјетник за здравље. Ове кратке вјежбе покрећу ваш крвоток, а то је веома важно.

Постоји неколико главних знакова који показују да се не крећете довољно и да је време да појачате физичку активност.

1. Проводите више од половине будних сати у седењу или лежању

Израчунајте колико сати спавате, а затим одузмите од 24 сата. То је број сати у дану у ком морате да живите, крећете се, будете активни и ангажовани. Ако више од 50 одсто тог времена проведете у сједећем положају и не крећете се, важно је да пронађете начине да се то промјени - каже кардиолог др Сузан Стејнбаум.

2. Стално се осјећате уморно

Истина је, умор долази од многих ствари - стреса, лоше исхране, неравнотеже хормона, али неактивност такође игра улогу у осјећају екстремног умора. Што више сједите, то ћете се више осјећати исцрпљено.

То се дешава зато што су срце, плућа и мишићи ван кондиције, што се може догодити за само неколико дана.

Истраживање које је проучавало ефекат вјежбања на људе који су хронично уморни открило је да су они који су 20 минута радили вјежбе ниског или средњег интензитета, три пута недјељно током шест недјеља, доживјели пораст нивоа енергије за 20 одсто.

3. Примјећујете промејне у тежини и метаболизму

Да вам тјелесна тежина не би варирала на нездрав начин, требало би да сагорите исти број калорија који унесете. Али када превише сједите, унос калорија остаје исти док вам потрошња енергије нагло пада, а вишак калорија се таложи као маст.

Сједење такође утиче на ваш метаболизам - тјелесни процес претварања хране у енергију. Спорији метаболизам значи да трошите мање калорија у мировању.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана