Припремите се, заразне болести ће бити све горе због климатских промјена

ГС
Foto: Илустрација

Посљедице више од половине инфективних болести које су током историје погађале човјечанство погоршаване су климатским промјенама.

Забрињавајући податак представили су научници са Универзитета на Хавајима који су аналзирали више од 70.000 научних студија да би утврдили како су различите климатске промјене утицале на 375 патогенских болести које погађају људе.

„Морам да признам да сам бивао све забринутији како је наше истраживање напредовало. Почели смо да схватамо како емисија гасова са ефектом стаклене баште може да утиче на 58 одсто свих заразних болести које погађају човјечанство“, наводи Камило Мора, аутор студије које је објављена у часопису Nature Climate Change.

Научници одавно знају да климатске промјене могу да појачају ефекте заразних болести, чинећи да се чешће појављују и буду смртоносније.

Нова студија, међутим, пластично показује размјеру пријетње, несумњиво потврђујући да 58 одсто од свих инфективних болести (218 од 375) може да буде појачано неком од посљедица климатских промjена – повећањем температуре, сушама, пожарима, порастом нивоа мора и екстремним падавинама.

Мора је такође нагласио да је закључак студије прилично конзервативан.

Како климатске промјене утичу на патогене

Истраживачки тим је кроз екстензивну научну литературу претраживао студије о свим врстама патогена – вирусних, бактеријских, оних који се преносе преко животиња – и утврдио да пораст температуре утиче на 160 различитих болести.

Екстремне падавине утицале су на 122 болести, поплаве (121), суша (81), олује и непогоде (71), промјена океанске климе (43), пожари (21), топлотни таласи (20) и пораст нивоа мора (10).

Стручњаци са Хаваја су у студији и објаснили на који начин климатске промјене доводе до појачавања ефекта заразних болести – тако што приближавају људе и патогене.

Пораст температура и падавина омогућава комарцима, крпељима, птицама и другим преносиоцима болести да прошире свој хабитат и дођу у контакт са много више људи.

Истовремено, расељавање људи и миграције условљене порастом нивоа мора и екстремним временским условима доводе до тога да људи са одређених подручја долазе у контакт са патогенима са којима се иначе не би сусрели.

Осим тога, глобално загријавање омогућава патогенима да се лакше репродукују и постану вирулентнији.

(РТС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана