Прехлађени мајмун, поштар и пакет: Како је настала Оксфордова вакцина против короне

Кликс
Прехлађени мајмун, поштар и пакет: Како је настала Оксфордова вакцина против короне

Посао који траје десет година завршен је за 10 мјесеци - то је кратка прича Оксфордове вакцине против коронавируса. Али како можемо бити сигурни у сигурност медицинског производа који је креиран тако брзо? ББЦ доноси одговоре на кључна питања.

Ријеч је о комбинацији среће и научног знања, а Оксфордова прича има темеље у епидемији еболе и слињењу носа код чимпанзи.

Подсјетимо, у понедјељак је потврђено како Оксфордова вакцина, креирана у сарадњи с компанијом АстраЗенека, има 70-постотну просјечну ефикасност, а она расте и до 90 посто у зависности од броја доза.

Оксфордова вакцина, за разлику од Фајзерове и БиоНТехове, не захтијева екстремно ниске температуре како би се чувала, због чега би требала бити приступачнија.

Рад је почео давно

Највећа погрешна претпоставка јесте да је рад на вакцини почео оног трена када је избила пандемија коронавируса.

Највећа епидемија еболе десила се између 2014. и 2016. године. Свијет је реаговао преспоро и умрло је 11.000 људи. "Људи су требали дјеловати брже", рекла је Сара Жилберт, архитектица Оксфордове вакцине против коронавируса.

Из анализа које су услиједиле створен је план који се тицао сљедеће потенцијалне епидемије, а међу њима била је и припрема за "болест X", непознату заразу која свијет може захватити без најаве.

Институт Џенер с Универзитета у Оксфорду израдио је стратегију за борбу против непознатног непријатеља.

Важна технологија

Најбитнији дио њиховог плана био је револуционарна врста вакцине позната под именом "plug and play". Њене карактеристике требале су бити брзина и флексибилност.

Вакцине на које смо навикли и којима смо стекли имунитет у младости требају више времена за развој с обзиром на то да су базиране на ослабљеном узрочнику неке болести.

Умјесто тога, научници с Оксфорда развили су ''ChAdOx1'' или ''Chimpanzee Adenovirus Oxford One'', базу вакцине засновану на узрочнику прехладе код чимпанзе.

База је замишљена као темељ било које вакцине која ће бити развијена у случају избијања непознате болести.

У суштини, вирус који ствара прехладу код чимпанзе је генетички модификован како не би сам узроковао проблеме, а потом се додатно генетички модификује како би у себи садржао основе вируса против којег се вакцина гради, а како би се имуни систем тренирао и изградио способност одбране у случају заразе.

Дакле, ChAdOx1 је поштар који носи вакцину, а научници потом одређују пакет који поштар носи.

1. јануар 2020.

И док је већина грађана свијета спавала након бурне новогодишње ноћи, професорица Жилберт је анализирала забрињавајуће информације из Кине.

У првим седмицама јануара нова врста коронавируса је идентификована и постало је јасно да је ријеч о "болести X" за коју су се спремали.

Поштар је добио пакет - генетички материјал новог коронавируса је искориштен за креирање вакцине.

Чини се чудно, али постоји доза среће у чињеници да нову болест узрокује тип коронавируса. Наиме, два коронавируса су успјешно прешла са животиње на човјека - САРС 2002. године и МЕРС 2012. године.

То је значило да научници већ знају његову слабу страну, а то је његов протеински шиљак - кључ који вирус користи како би ушао у ћелије и почео да се копира. Научници су тако добили на времену, јер је могуће да вакцина истренира имуни систем да нападне шиљак.

Штавише, постоји развијена вакцина против МЕРС-а на бази ChAdOx1 што је само још једна у низу предности за научнике.

Такођер, инфекција коронавируом траје релативно кратко, што значи да тијело посједује начин борбе, а улога вакцине је да искористи природне процесе. Да је то којим случајем инфекција која траје дуже, попут оне коју изазива ХИВ, оваква вакцина не би могла дјеловати.

Важне провјере

Контрола квалитете вакцине је важан дио посла и без ње не може почети тестирање медицинског производа. Током креирања вакцине, стручњаци се брину о спрјечавању контаминације коју могу узроковати бактерије или вируси.

Иначе, процес провјера траје дуго и да је темпо био класичан, прва тестирања би се десила тек на љето. Овако, због убрзаних провјера, тестирање на људима (након што је обављено тестирање на животињама) почело је већ 23. априла.

Прва фаза је укључивала мањи број људи, друга фаза подразумијевала је повећање броја људи на којима се вакцина тестира и провјеравање ефеката односно дјелотворности.

Трећа фаза укључивала је на хиљаде особа и била је коначни доказ да вакцина дјелује. Процес је захтијевао око 30.000 добровољаца.

Како би се процес тестирања скратио, избјегнуте су године чекања између фаза тестирања - нешто што се генерално ради у "нормалним околностима".

Иако су сигурност и учинковитост вакцине потврђени, евентуалне попратне појаве су могуће и научници с Оџфорда их не могу одбацити као могућност, посебно када почне вакцинисање милиона људи. Али то важи за све вакцине свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана