Почела сезона алергија, март и април ризични за алергичне

Танјуг
Foto: Илустрација

БЕОГРАД - Са љепшим временом, почиње сезона алергија, што особама које од тога пате задаје много мука, а посебно се у доба корона вируса они којима полен прави проблеме могу наћи у недоумици да ли је ријеч о алергијској реакцији или инфекцији ковида 19, јер су симптоми слични.

Код неких особа већ се појавио кашаљ, црвенило очију и свраб, што су типичне алергијске реакције и назнака да полен већ "лети" кроз ваздух.

Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине каже за Тањуг да у већем дијелу Србије до сада нису пређене граничне вриједности концентрације алергеног полена, подсећајући да су март и април неповољни за особе које имају проблема са алергијама.

У марту и априлу цвјета пуно дрвећа и велика је концентрација различитог полена у ваздуху, чак 10-15 врста, што још више погоршава клиничку слику код људи који су алергични на полен дрвећа, указује Митровић.

Она појашњава да се након узимања узорка, врши микроскопирање, како би се дошло до података која је врста полена присутна и у којој концентрацији, као и да ли је за особе које су алергичне на полен ситуација критична.

"На основу меторолошких података и искуства везаног за биологију биљке, дајемо прогнозу да ли ће она бити у црвеној, жутој или зеленој зони. На основу тога људи који су алергични могу се из места које је ''ризично'' изместити у друго место", наводи Митровић.

Саветује да свима који пате од алергија на сајту Агенције прате измерене вредности, те подсећа да је највећа концентрација полена у преподневним сатима када је благо ветровито.

Да алергијска кијавица личи на прехладу, потврђује пулмолог Бранислав Несторовић за Тањуг и додаје да због тога многи лијекове за алергију користе када имају прехладу и обрнуто, а неки који имају поленску кијавицу најприје мисле да су прехлађени.

Као најчешће симптоме поленске алергије, он наводи - кијавицу, запушен нос и црвене очи.

Највише људи је алергично на брезу, лијеску и јову, док, по ријечима Несторовића, дрвеће најчешће није унакрсно реактивно, што значи да, ако је особа алергична на брезу, не мора да значи да ће имати алергију и на неко друго дрво.

Додаје да све више људи има поленску алергију, која у већој мјери погађа дјецу и младе, док особе изнад 55 година имају све мању шансу да добију алергију.

Трајног изљечења каже, Несторовић за сада нема, али је медицина много напредовала и у посљедње вријеме имуно терапија, вакцине за полен доста је усавршена.

Када је ријеч о превентиви, Несторовић савјетује да прије свега треба пратити поленски календар, затварати прозор ноћу, и обавезно носити наочаре за сунце преко дана.

Такође, балансираном исхраном може се побољшати здравствена слика пацијената који имају поленску алергију.

Једна од мијера заштите против ковида - ношење маске, помаже особама са алергијама.

Несторовић уједно указује да особе које пију љекове за алергију имају мању шансу да се разболе од вируса ковид-19, јер, према његовима ријечима, претпоставља се љекови за алергију добро дјелују на вирус ковид-19.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана