Пандемија негативно утицала на депресивност, анксиозност и на ментално здравље
ЗАГРЕБ- Институт за друштвена истраживања у Загребу објавио је резултате анкете спроведене на тему породичних односа у Хрватској из перспективе младих, које је показало да је пандемија утицала негативно на депресивност, анксиозност и на ментално здравље, што указује да дјеци треба додатна подршка, рекла је Зринка Ристић Дедић, психолог из тог института.
Показало се, рекла је, да је додатна подршка баш наглашено више погодила дјевојчице и девојке које су успјешне и које су обично у систему невидљиве.
"Школа је ту прва линија, треда уочити промене и реаговати. Мањкави смо са струком, колеге психолози су преоптерећени", рекла је Ристић Дедеић.
На питање шта треба мијењати да би у разредима била подстакнута већа емпатија према ученицима, психолог каже.
"Школу треба поставити на другим темељима. Превише је фокуса на оцене, на успех, на статус. Постоји императив високих оцена. Деци треба понудити пуно више активности кроз које се могу изразити креативно. Кроз тај компетитивни живот, изгубили смо сарадњу с другима на начин да у заједничком окружењу и кроз разговор решавамо проблем", рекла је она гостујући на загребачкој Н1 тв..
У образложењу резултата прикупљених анкетним упитником о односима из перспективе младих може се закључити да за већину младих разредно окружје не представља мјесто пријатељства.
Ристић Дедић прецизира да је истраживање обухватило 12. 744 младих из основних и средњих школа.
Истраживање је показало да млади имају изразито повјерење у родитеље. Притом готово да и нема регионалних разлика. Готово 75 одсто ученика у седмом разреду каже да у потпуности вјерују родитељима. Међутим, повјерење је изразито мање кад проверите поверење у пријатеље, вршњаке, суседе…
Изненађује и податак по којему само 22,8 посто ученика у потпуности вјерује својим пријатељима. Сусједима пак у потпуности или у већој мјери вјерује око трећина испитаника.
Родбина стоји релативно добро али не и комшије.
У свим показатељима дјевојчице дају негативније одговоре и процјене, критичније су, можда су рефлексивније, можда више о томе размишљају, ту су и матурацијски разлози, дјевојчице брже сазријевају. Дјевојчице имају и више тих проблема интернализирања, тјескобе и анксиозности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
