Осјећате се лоше у друштву и не вјерујете људима? Поремећај који може да прерасте у озбиљну болест

Могу, на примјер, бити сумњичави и параноидни па им се свијет и људи могу чинити пријетећи, могу видне и слушне надражаје доживјети нереално. То може да значи да ће сијенку на зиду протумачити као људску фигуру, недефинисани звук као људски глас, а уобичајено људско понашање као злонамјерно. Осим тога, особе с овим поремећајем могу да вјерују да имају надљудске способности, на примјер да су видовити.
Необично облачење
И њихова ће се појава чинити другачијом и нетипичном. Могу се облачити неуобичајено и упадљиво или се понашати или говорити на већини неприродан начин. Један од симптома овог поремећаја је да особе често не могу да доживе и покажу емоције па се чине хладни и дистанцирани.

Притом се у односима с другим људима осјећају нелагодно, укочено, а ако им притом не вјерују, што је врло често, њихово функционисање у друштву може бити изузетно отежано и за њих врло захтјевно.

Недостају им многе социјалне вјештине које други подразумијевају па их стога други људи често и одбацују.

Често се боје интимности и повлаче из односа, па стога имају јако мало блиских људи и пријатеља. Управо зато се особа може изоловати те стога патити од депресије или анксиозности. Иако овај поремећај личности има додирних тачака са шизофренијом - менталном болешћу у којој особа губи додир са стварношћу, има увјерења која немају подлогу у стварности и не могу се промијенити те види или чује оно што други не виде и не чују - шизотипни поремећај личности ипак има мање изражене симптоме. Ипак, код неких особа он може да се развије у шизофренију.

Без увида

Иако тешко функционишу, особе које пате од шизотипног поремећаја личности не сматрају, тј. немају увид, да имају проблем и да би нешто требало да мијењају, као уосталом и особе које имају и било који други тип поремећаја личности. Ако, међутим, имају увид у своје стање и потраже помоћ то ће првенствено бити због депресије и анксиозности.

Симптоми у овом поремећају могу бити благи или врло изражени, а истраживања показују да код овог поремећаја најбоље делује когнитивно-бихевиорална терапија те супортивна терапија која омогућава особи да сагледа како други доживљавају њено понашање и размишљање те да освијести како већина других људи доживљава стварност.

Осим тога, помаже јој да развије социјалне вјештине потребне па би се повезала с другим људима те како би се неугодни симптоми овог поремећај држали под контролом.

Породица може помоћи обољелом тако да се укључи у породичну терапију јер свака интервенција боље функционише ако су блиске особе подржавајуће и ако разумију поремећај те ограничења и изазове које доноси, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.