Од величине мозга зависи дужина зијевања
Постоји чудна повезаност између величине мозга и зевања, закључак је новог истраживања.
Велика студија која се спроводи још од 2021. године открила је занимљиву чињеницу о зевању – кичмењаци са већим мозгом и више неурона дуже зијевају.
Истраживачи су прикупили податке о 1.291 одвојеном зевању животиња из зоолошких вртова и дивљине од укупно 55 врста сисара и 46 врста птица. Открили су јасну везу дужине зијевања са величином мозга.
„Обишли смо неколико зоолошких вртова са камерама и чекали. Потрајало је доста“, каже Јорг Масен са Универзитета у Утрехту.
Необично истраживање могло би да попуни неке од рупа у нашем разумевању зевања, попут тога зашто се тачно дешава или зашто неке животиње, попут жирафа, уопште не зијевају.
„Иако је матрица по ком се зевање одиграва уобичајена, дужина зијевања еволуирала је са величином мозга и бројем неурона“, наводе научници.
Штавише, функција зијевања примећује се код великог броја врста, а њено еволутивно порекло може да се прати барем до првог заједничког претка птица и сисара, а потенцијално и даље.
Анализа је спроведена да би се тестирала хипотеза постављена 2007. године да је зевање у својој суштници начин хлађења мозга. Због тога, животињама са већим мозговима потребни су дужи интервали да би их охладили.
Сличан закључак је постигнут и у студији 2016. године, којом су били обухваћени сисари укључујући и људе.
Од 205 случаја зевања код 24 различите врсте сисара, најкраће су зевали мишеви (0,8 секунди), а најдуже људи (и до 6,5 секунди).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
