Обрасци можданих таласа могу да предвиде како ће пацијент реаговати на антидепресив
Пацијентима који траже олакшање од депресије потребно је неколико мjесеци да би пронашли ефикасан третман. Али обрасци можданих таласа могу потенцијално бити од помоћи, јер могу да предвиде како ће сваки пацијент понаособ реаговати на антидепресив, прије него што лијечење уопште и почне, показало је ново истраживање.
“Студија се бави једним од основних изазова психијатрије: недостатак тестова који могу помоћи љекарима да одлуче о најбољим могућностима лијечења пацијената са депресијом”, рекао је коаутор студије др Мадхукар Триведи, професор психијатрије на “УТ Медицинском центру југозапада” у Даласу.
Умјесто тога, рекао је Триведи, ослањамо се на поступак покушаја и грешке у коме пацијенти испробавају лијекове у циклусима од шест до осам недјеља.
“Ова непрецизна метода доприноси општој перцепцији да су антидепресиви неефикасни”, додао је др Амит Еткин, коаутор студије и професор психијатрије на Универзитету Станфорд.
“Али тачно предвиђање идеалног начина лијечења неке особе могао би бити спас за пацијенте који би били лишени вишемјесечне фрустрације”, рекла је Кети Буркхаус, доцент психијатрије на Универзитету Илиноис у Чикагу, која није била укључена у студију.
Она је додала да је нова студија “важан први корак” у достизању тог циља, преноси Н1.
За ову студију, истраживачи су сакупили очитавања можданих таласа више од 300 пацијената којима је дијагностикована депресија.
Очитавања су извршена електроенцефалографијом (ЕЕГ), неинвазивном методом која укључује причвршћивање електрода на власиште.
Пацијентима је затим насумично додијељен или плацебо или антидепресив, у овој студији је коришћен познати антидепресив золофт.
Затим су, на основу података ЕЕГ-а, истраживачи дизајнирали нови алгоритам вјештачке интелигенције (АИ) како би предвидели реакцију пацијената на лијекове.
Открили су да су пацијенти са одређеним обрасцем можданих таласа на почетку студије највјероватније позитивно реаговали на антидепресив након осам недјеља лијечења.
Истраживачи су затим примјенили свој алгоритам на три додатне групе података о пацијентима из претходних студија, да би потврдили своје налазе.
Резултати су “супротни мишљењу које влада да су ови лијекови неефикасни”, рекао је професор Еткин и додао да су “они у ствари прилично ефикасни, али само за одређену групу људи”.
Студија је посебно процијенила како су пацијенти реаговали на антидепресив, што је само један од могућих начина лијечења депресије.
“Слиједећи корак за студију био би да се провјери да ли овај алгоритам предвиђа и друге облике лијечења, јер се депресија не лијечи само лијековима, већ су ту и когнитивне терапије као и стимулације мозга”, рекла је др Буркхаус.
Када су користили свој алгоритам за испитивање претходно објављених података, истраживачи су открили да су пацијенти код којих је вјероватноћа реакције на антидепресиве била смањена реаговали на стимулацију мозга и психотерапијске третмане заједно.
Ипак, ово откриће је прелиминарно и захтијева много више истраживања да би се потврдило. Међутим, Еткин сматра да се технологија може лако прилагодити за употребу у љекарским ординацијама, јер се ЕЕГ користи у неурологији већ деценијама.
“Љекари би захваљујући овом алгоритму могли да добију извјештај у коме је детаљно наведено да ли ће пацијент реаговати на одређене лијекове”, рекао је професор Еткин и додао да се нада да ће ово бити “почетак прецизне психијатрије”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
