Нигдје на путовање и годишњи одмор без "путне апотеке"

Kliks
Foto: Ilustracija

Свако путовање са собом носи ризик од потенцијалних здравствених проблема услијед промјене климе, надморске висине, временске зоне или врсте воде и хране. Да би ситуацију лакше пребродили пожељно је да са собом носимо лијекове и препарате који ће нам олакшати евентуално погоршано стање, наводе из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).

Припреме за путовање

На пут не крећите без путне апотеке, која треба да буде неизоставни дио кофера сваког путника. Њена величина и садржај овиси о броју путника, узраста, њиховим потребама као и од врсте самог путовања. Битно је напоменути да приликом одласка на било какво путовање провјерите своје здравствено осигурање, а уколико се ради о путовању у иностранство препорука је уплатити путничко здравствено осигурање.

За пацијенте који болују од тежих обољења препорука је да понесу медицинску документацију, затим да се информишу о законској регулативи - који лијекови и у којој количини могу да се понесу, уколико се ради о путовању у иностранство, истиче магистрица фармације Лејла Баручија, стручна сарадница за фитофармацију у ИНЗ.
Прије него спакујете своју путну апотеку, неопходно је да провјерите уколико редовно пијете лијекове имате ли их довољно у залихи? За хроничне пацијенте понијети терапију у довољној количини у договору са својим љекаром.


Честе прехладе, чак и љети

Оно што чини садржај сваке путничке апотеке представљају аналгетици лијекови који се користе за ублажавање болова и повишене тјелесне температуре, те у случају благе прехладе. Најчешће је то парацетамол или ибупрофен у дози и јачини прилагођеној за дјецу и одрасле. За провјеру тјелесне температуре топломјер је незаобилазан састојак путне апотеке.

Због честих прехлада које се јављају и у љетном периоду капи за нос које смањују оток слузнице као и пастиле за грло које ублажавају болове у грлу неизоставни су дио путне апотеке, кажу стручњаци.

За особе које лоше подносе вожњу, пожељно је имати таблете против болести вожње. Могу да их користе и дјеца, али у одговарајућој дози прилагођеној дјеци. Препорука је употреба у прилагођеној дози пола сата прије поласка на пут, каже Баручија.

Поред наведених лијекова оно што би увијек требало да се нађе у путној апотеци су пробиотици. Цријевне инфекције су честе на путовањима, те је пожељно на пут понијети пробиотик који ће олакшати обнављање цријевне флоре. Активни угаљ и средство за надокнаду течности и електролита такођер су препорука услијед честих дијареја и повраћања.

Инсекти и повреде

Препорука је употреба пробиотика и прије самог путовања да би се спријечила путна дијареја, а нарочито се препоручује путницима који путују у неке егзотичне земље. Потребно је водити рачуна о хигијени руку. Користити флаширану воду по могућности из стаклених боца.

Стручњаци препоручују да препарати за заштиту од инсеката буду неизоставни дио путне апотеке. За особе склоне алергијама препорука је да понесу таблете и креме са антихистаминицима. У случају убода инсекта дешавају се кожно алергијске реакције чији су симптоми праћени јако израженим сврабом и отоком. Пожељно је имати у саставу путне апотеке и гелове који ублажавају црвенило и оток. Промјена амбијента може да изазове кожне инфекције, па је добро имати и антибиотску маст.

У случају благих повреда савјетује се употреба препарате за озљеду коже, средстава за обраду и дезинфекцију ране (антисептик за чишћење рана, стерилне газе и компресе, завоје и фластере, те маказице и пинцету), као и прашак за брзо зарастање ране.

Заштита од сунца

Било да путујете на море, у планине или само шетате на отвореном, мислите о заштити од сунца. Генерално је правило да се не излажу сунчевој свјетлости у периоду од 11-17 х нарочито за малу дјецу, јер је тада количина УВ зрака јако велика, појачана УВ радијација, тако да би у том периоду требало избјегавати директни боравак на сунцу.

У ИНЗ-у савјетују употреба препарата за заштиту од сунца са високим заштитним фактором прилагођеном типу коже и узрасту. Кориштење заштитних фактора омогућава кожи да дуже буде изложена сунцу. Препорука је свакодневна и понављајућа употреба крема са заштитним фактором од 30 до 50, по могућности што већи фактор заштите. Заштитне креме се наносе најмање пола сата прије излагања сунцу.

Потребно је обратити пажњу на његу коже након сунчања. У вечерњим сатима кожа постаје црвена и исушена, стога треба користити креме које садрже витамине који помажу кожи да се регенерише, а такође ће смањити и исушеност коже. Током сунчања у случају  да дође до опекотина потребно је нанијети маст за регенерацију коже. Путну апотеку увијек чувати ван дохвата дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана