Нема једноставних рјешења када се упуштамо у борбу са вишком килограма

ГС
Foto: Илустрација

Одрекли сте се слаткиша и пецива, јели сте свјеже воће и поврће, а уз све то сте и вјежбали. Центиметри са ваших бокова и стомака су нестали. Спремно сте дочекали љето, али шта сада?

Докторка Снежана Половина, директорка Поликлинике Универзитетског клиничког центра Србије, савјетује како да добијену битку са центиметрима, поново не изгубимо.

Нема једноставног рјешења како да не повратимо килограме којих смо се с муком ослободили, али онај ко је успио да смањи тјелесну масу и онај вишак масти у тијелу, је обично мотивисан да то бар једно вријеме одржава. Значи, све је ствар мотивације, наглашава др Снежана Половина.

Инстант дијете подразумевају ригорозно смањење енергетског уноса углавном на рачун високоенергетских намирница. Овакве дијете доводе до брзог смањења тјелесне масе, али пошто је наш организам једна савршена машина која када се на било који начин поремет, он се брани.

„Уколико ускратимо нашем организму енергију, он добија послије неког времена информацију да нема довољно енергетских залиха и натјераће нас да једемо више и зато нису добре инстант дијете“, наглашава докторка.

 

Како да не вратимо килограме?

Најбоље је отићи по савјет код стручњака који ће нам дати препоруку на који начин да наставимо са исхраном и да сачувамо жељену и препоручену тежину.

Највише гријешимо код избора намирница и распореда оброка, наводи докторка. То значи да прескачемо доручак, да уколико радимо у првој смјени, ништа не једемо док не дођемо с посла, док ако радимо другу смену не ручамо прије одласка на посао и тако доводимо организам у стање дефицита када он покушава да за кратко вријеме надокнади ту количину енергије.

„Најбоље је да постепено губимо вишак масти да би организам то могао да усвоји и да се на неки начин 'ресетује' на ту нову тјелесну масу која је настала. Сваки пут ће се инстант дијета завршити познатим јо-јо ефектом, враћањем не само те изгубљене количине масти, него још већом количином масти него што смо претходно имали“, наглашава др Половина.

 

Како да заварамо глад?

Најважнији је правилан ритам оброка. Најпре морамо да унесемо одређену количину хране ујутру да бисмо обезбиједили енергију за пријеподневне активности.

Они који се баве тешким физичким послом, требало би и да ужинају прије подне.

Како дан одмиче, све нам је мање енергије потребно.

 

Како да се ослободимо жеље за слаткишима?

Они који баш много воле слаткише могу да их једу, с времена на вријеме, али битна је количина и битна је врста слаткиша.

Уколико желимо да смањимо тјелесну масу, слаткише би требало јести послије физичке активности. Уколико желимо да одржавамо тјелесну масу, онда може да се поједе понешто слатко, али да то не буде индустријски слаткиш.

 

Радимо до касно, потребна нам је енергија, шта да поједемо?

Људи који су изложени поремећају дневно-ноћног ритма код њих се не ремети само сан, већ се ремети комплетно лучење хормона и ремети се метаболизам.

Једна од основних препорука је да пред одлазак у ноћну смену вечерају код куће и да понесу са собом нешто протеинско или воћно што ће појести у току ноћи.

„Ако имају велику жељу за слатким, боље да поједу банану или један ред црне чоколаде, не више од тога. Боље је да понесу сендвиче од куће који ће бити од интегралног хлеба и корисних масти и да на тај начин надокнаде потребу за слатким“, савјетује докторка.

 

Које намирнице не смијемо да комбинујемо?

То је заправо мит о комбиновању намирница, истиче докторка Половина. Свака намирница има у себи готово све хранљиве елементе – и бјеланчевине, и масти, и угљене-хидрате који су у различитом степену заступљени.

Али је пожељно да се не комбинују двије намирнице које у себи имају пуно угљених хидрата, или двије намирнице са пуно бјеланчевина, на пример месо и сир. Корисније је да уз месо или сир унесемо довољну количину поврћа и довољно влакана.

Уопште, јако је важно да се у исхрани уносе сварљива и несварљива биљна влакна јер она онемогућавају те велике скокове шећера, па велике скокове инсулина и све посљедице хиперинсулинемије, наглашава докторка.

 

Колико смо се угојили током пандемије?

Током ванредног стања дошло је до повећања тјелесне масе у популацији просјечно два до три килограма, али је већина током пандемије задржала навике стечене током ванредног стања – окупљање око стола и једење веће количине хране, али се и много мање крећемо.

 

Коме се савјетује баријатријска хирургија, ко је кандидат за њу?

Баријатријска хирургија је схваћена, нажалост, као инстант лијечење гојазности, што она уопште није. Свега три до пет посто екстремно гојазних пацијената се подвргавају овој процедури. Сви остали се лијече или конзервативно, односно дијетом и физичком активношћу, евентуално додавањем лијекова за лијечење гојазности.

Баријатријска хирургија се препоручује пацијентима који су већ имали претходно искуство да су дијетом и физичком активношћу, и примјеном лијекова успјели да смање тјелесну масу до неког нивоа, а након тога је дошло до поновног повећања тјелесне масе.

„Међутим, пре операције пацијент потпуно мора да измијени навике у исхрани како би операција дала жељени резултат“, истиче др Снежана Половина за РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана