Млијечни производи могу негативно да утичу на здравље
Људи који конзумирају много млијека, сира и јогурта не морају нужно да живе дуже од оних који то не раде, показује недавно истраживање.
Научници су проучили податке о конзумацији млијека и млијечних производа код више од 168.000 жена и више од 49.000 мушкараца у САД запослених у здравству који нису до тада боловали од срчаних болести или карцинома. Током око три деценије, колико су праћени, преминуло је укупно 51.438 особа.
У поређењу с људима који су уносили најмање млијечних производа, просјечно 0,8 порција дневно, они који су конзумирали највише млијечних производа, просјечно 4,2 порције дневно, имали су 7 одсто веће шансе да умру током посматраног раздобља.
Порција се односи 1,3 дцл млека или јогурта или 40 до 55 грама сира зависно од тога је ли свјеж или прерађен.
Они који су по конзумацији млијечних производа били негдје на средини с око три порције дневно имали су подједнаке шансе да доживе крај студије као и група која је конзумирала најмање количине млијечних производа.
"Укупни унос млијечних производа није био повезан с мањим ризиком од укупног морталитета", написао је тим предвођен аутором Мингом Дингом с харвардске школе јавног здравља у Бостону у часопису БМЈ.
Нека ранија истраживања повезивала су конзумирање млијечних производа с нешто нижим ризиком од низа здравствених проблема међу којима су и повишени крвни притисак, дијабетес, срчане болести и неке врсте карцинома, наводе аутори истраживања. Али и повећана конзумација млијечних производа била је повезана с повећаним ризиком од неких врста карцинома.
Млијечни се производи много конзумирају широм свијета и важан су извор бјеланчевина, витамина Д и калцијума, наводе аутори истраживања. Млијечни производи такође могу да садрже засићене масти и холестерол који могу негативно да утичу на здравље, истичу научници.
Истраживање је утврдило да је било мање вјероватно да ће испитаници који су конзумирали највише млијечних производа конзумирати алкохол и пушити и били су физички активнији од оних који су уносили најмање млијечних производа у исхрани.
У неким се случајевима чинило да врста млијечних производа утиче на морталитет. Већи унос немасног млијека, на примјер, био је повезан с нешто већим ризиком од смрти од свих узрока као и већим изгледима смрти од срчаних болести или рака дебелог цријева и ректума. Пуномасно млијеко било је повезано с већим ризиком од смрти од свих узрока као и кардиоваскуларних болести и карцинома. Није утврђено да сир и јогурт утичу на дуговјечност.
Људи који су једну порцију млијечних производа дневно замијенили орашастим плодовима и махунаркама имали су 14 одсто мање шансе да умру током истраживања.
Замјена једне порције млијечних производа једном порцијом цијелих житарица била је повезана с 11 одсто мањим ризиком од смрти током истраживања.
Но, замјена једне порције млијечних производа једном порцијом црвеног или прерађеног меса била је повезана с пет одсто већим ризиком од смрти током студије.
Иако студија има ограничења, јер испитаници не представљају репрезентативни узорак читавог становништва, резултати сугеришу да умјерена конзумација млијечних прозивода може да омогући дужи живот, зависно од тога шта је још у исхрани људи, закључује тим.
"Двије порције дневно млијечних производа повезане су с најмањим кардиоваскуларним морталитетом, али већи унос од тога повезан је с нешто вишим морталитетом посебно од карцинома", закључују научници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
