Колико треба да тренирате ако сједите осам сати?

Опуштање уз омиљену серију на каучу након посла многима звучи као супер проведено послијеподне или вече, али нисмо свјесни какве то посљедице оставља на наше здравље.

Често је то одмарање послије посла праћено омиљеним грицкалицама и неком лошом комбинацијом намирница. Проблем настаје када се у мјесецу повеже више таквих дана него оних у којим смо физички активни. Изглед овдје није примаран, (иако сви тежимо ка томе да лијепо изгледамо), него је питање здравља и доброг осјећаја у споственом тијелу.

Узевши у обзир то да, ако идемо аутом на посао и након посла останемо да одмарамо на каучу, у просјеку проведемо око 12 часова дневно у сједећем положају. Људско тијело је створено за кретање и зато немојте да вас чуди зашто се све више јављају проблеми праћени гојазношћу, дијабетесом, инзулинском резистенцијом, боловима у леђима, проблемима са пробавом како код млађих, тако и одраслих.

Сљедећи пут кад се будете питали зашто имате мањак енергије током дана и зашто вам се јављају одређене тегобе преиспитајте свој животни стил, јер често је рјешење ту негдје и некад су довољне само мале промјене. Највећи проблем данашњице је што већина људи одлазак на тренинг схвата као обавезу, а не потребу и активност у којој уживају и која доноси много бенефита. Многи желе добру форму, али нису спремни да буду истрајни на путу до постизања исте. Оно што разликује оне који су у форми током цијеле године од оних који су вјечито незадовољни својом формом је дисциплина.

Под формом мислим на опште стање организма уз физички изглед којим сте задовољни. Без обзира на то да ли желите да смршате, да се удебљате, поправите држање или на тренинг гледате као на антистрес терапију, сигурно је да тренинг треба да постане важан дио вашег живота.

Често се потеже и питање: "Ако сједим осам часова дневно, да ли треба да тренирам сваки дан?" Припремајући овај текст наишла сам на неке студије које говоре о томе да физичка активност поништава посљедице сједилачког начина живота.

Питање је само која је то количина вјежбања.

Ако сједите сваки дан, онда сваки дан треба да прошетате и да имате тренинг три пута седмично. Викендом треба појачати кретање, поготово шумом. Препоручује се бар да два сата седмично боравите на шумском ваздуху и искорстите све бенефиите из природе.

WХО (Свјетска здравствена организација) је 2020. године донијела нове смјернице о нивоу физичке активности. 

Ево шта препоручују:

Умјерена физичка активност од 150 до 300 минута седмично (21 до 43 минута дневно), високо интензивна физичка активност од 75 до 300 минута седмично. Понекад нам густ дневни распоред саботира вријеме за физичку активност, али служите се неким триковима као што су шетња или вожња бицикла до посла и назад, користите степенице умјесто лифта, прошетајте послије ручка. Ако немате времена  да шетате 60 минута, прошетајте 15 минута, јер све се рачуна и тијело све памти. Ако немате времена за цијели тренинг, нађите три-четири вјежбе које ћете урадити кад год нађете времена. Ујутру након устајања урадите вјежбе истезања, немојте одмах појурити за кафом. Све је питање приоритета и воље.

НАЈБИТНИЈЕ: Све је добро док вам тренер савјетује да вјежбате, када вам то савјетује доктор, већ је пет до 12, а често и касно. Мислите о томе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.