"Колективна траума": Негативне посљедице читања лоших вијести

„Симптоми колективне трауме су широко распрострањени”, казао је стручњак за трауму и професор психијатрије на Медицинском факултету Харвард др Ричард Ф. Молика.

„Многи од симптома, осећај тјескобе и умора, могу бити познати. Али, један заслужује да се посебно помене, а то је утрнулост” објаснио је др Молика за Ит Дис, Нот Дет.

Према његовим ријечима, велика количина лоших вијести узима свој данак.

„Наши одговори на пандемију и континуирану несигурност, подстакнути непрегледним вијестима, крећу се од хиперактивације (рефлекса борбе или бијега) до утрнулости (обамрлости, укочености)”, објашњава доктор и додаје да те реакције могу да остану присутне дуго након излагања трауми.

Временом, превелика изложеност лошим вијестима може да оштетити нерве, што може да доведе до утрнулости и лоше вијести више неће имати никакав ефекат на вас.

„Могли бисте да осјетите анксиозност која дјелује у позадини. Током дана можда нећете ништа осјећати, али ноћи би могле да буду праћене несаницом или ноћним морама”, каже доктор.

Важно је да одвојите више времена за бригу о себи и једноставно будете свјесни ефекта „думскролинга” (конзумирања велике количине негативних вијести одједном). Ово су неки од његових савјета који могу да вам помогну у борби са претјераним утицајем конзумирања лоших вијести.

Ограничите вријеме које проводите на интернету

Циљ је да обезбиједите предах за свој нервни систем, јер константно излагање негативним информацијама је за овај систем погубно.

Проводите више времена у природи

Вријеме проведено у шуми, које Јапанци називају „шумским купањем”, снизиће хормоне стреса и смањиће осећај тјескобе, умора и депресије, а има и друге здравствене предности.

Будите пажљивији док читате или гледате лоше вијести

Док конзумирате информације, чините то свјесно, покушавајући да се задржите у садашњости.

Један потенцијални разлог зашто вијести толико утичу на нас је такозвана „пристрасност негативностима”, познати психолошки појам који значи да више пажње обраћамо на све најгоре што се дешава око нас.

Сматра се да се то развило како би нас заштитило од опасности и помаже да објасни зашто су мане неке особе упадљивије него њене врлине, зашто губици много више утичу на нас него добици и зашто страх много више мотивише од прилике, пише БиБиСи.

Дакле, следећи пут кад затекнете себе како провјеравате наслове по стоти пут тога дана, или нервозно провјеравате ваше друштвене мреже, само се сјетите: вијести би могле да утичу на вас више него што мислите да им ви допуштате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.