Како је забрана заслађених пића на послу утицала на здравље запослених?

Agencije
Како је забрана заслађених пића на послу утицала на здравље запослених?
Како је забрана заслађених пића на послу утицала на здравље запослених?

Забрана продаје заслађених напитака на послу може бити један од начина да се помогне запосленима да конзумирају мање тих напитака и да изгубе на тежини, показује недавно истраживање.

Научници су пратили 214 запослених на Универзитету Калифорнија у Сан Франциску (УЦСФ) након забране продаје заслађених газираних пића на послу. На почетку студије испитаници су конзумирали просјечно литар заслађених напитака дневно.

Шест мјесеци након што је забрана продаје ступила на снагу, опала је конзумација заслађених газираних напитака, спортских и енергетских напитака, као и оних с воћним укусима и флаширане кафе и чај на пола литра дневно. Просјечни опсег струка испитаника смањио се 2,1 центиметра током студије.

"Били смо одушевљени што смо открили да људи улажу напор да уносе мање текућег шећера и да су подједнако смањили његов унос и на послу и у кући", каже Елиса Епел, потпредсједница одељења за психијатрију на УЦСФ-у.

"Нисмо само смањили продају, него смо и људе научили зашто смањити унос", каже Епел. "Они знају да заслађена пића утичу на здравље јетре чак и кад немају прекомјерну тежину".

Сви су испитаници били обухваћени забраном продаје заслађених напитака, а половица је имала састанке са здравственим стручњацима како би им се објаснило колико је шећера у тим напицима и како би се поставили циљеви за смањивање уноса. Људи у тим групама такође су три пута контактирани како би се пратио њихов напредак у смањивању уноса заслађених пића током првих шест мјесеци забране продаје.

Уз додатне информације и подршку људи су смањили унос газираних напитака просјечно 0,7 литара дневно у поређењу са групом која је била изложена само забрани продаје и која је смањила конзумацију за само 0,25 литара.

Међу људима који нису били гојазни или имали прекомјерну тежину, просјечна дневна конзумација заслађених напитака смањила се 0,2 литра након забране продаје а међу гојазнима смањила се просечно 0,6 литара дневно. Просјечна старост испитаника била је 41 година и половина су били гојазни.

Резултати сугеришу да би послодавци могли помоћи људима у одабиру здравијег начина живота што би сами по себи теже постигли, каже Лора Шмит, ауторка студије и професорка на Медицинском факултету УЦСФ-а.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана