Институт за здравље: Како се заштитити од поленске алергије

ГС
Foto: Агенције

У овом периоду године најактуелније и најизраженије су алергије и реакције на алергије код већина грађана, па због тога у Институту за здравље и сигурност хране Зеница позивају на додатни опрез и мјере превенције и заштите.

Алергијске болести су међу најраширенијим болестима данашњице. Готово свака трећа особа болује од повремене или сталне алергије, а свака десета показује симптоме.

Алергија почиње изложеношћу алергена преко дишног система, пробавног система или коже, након чега се покреће серија догађаја који креира алергијску реакцију. Најчешћи узрок алергијски болести прије свега дишног система је полен, који је уједно и најснажнији природни алерген.

Епидемиолошки подаци указују на пораст алергијских обољења, те на пораст броја алергичних особа посебно на врло интензивни полен амброзије. Полен ове коровске врсте изузетно је јак аероалерген и потребно је свега 20 до 30 поленових зрнаца у кубном метру да изазове алергијску реакцију код преосјетлјивих особа.

Очни симптоми за сезонски алергијски конјуктивитис су сврбеж, црвенило, отеченост и сузенје ока, а препоруке да пацијент не трлја очи, лјекари му издају капи које ће умирити око и испрати очну површину од алергена. Код јаче алергијске реакције прописују се очни антихистаминици. Повољан учинак наступа раније и траје дуже. Терапију комбиновати с умјетним сузама да би се алергени што више уклонили с површине ока.

Алергијски ринитис – упала носне слузнице манифестују се кихањем, зачепљеним носем, сврбежом, цуренјем носа, црвенилом, пецканјем носа и очију. Препоруке су лијекови за смириванје носне слузнице, терапија у облику спрејева или капи за нос као потпора осталој терапији, но потребно је користити с опрезом да се не би додатно иритирала или исушила носна слузница.

Носну слузницу потребно је што чешће чистити и испирати морском водом да би се уклонили накуплјени алергени. Код тежих станја може се јавити и отежано дисанје, астма уртикарије и кожни екцем.

Код алергичних особа често се јавлјају и секундарна оболјенја попут упале синуса и среднјег уха или полипа на слузници носа и синуса. Будући да алергија утиче на квалитет наших живота, постоје методе којима се алергијски одговор може сманјити, те тако ублажити симптоме.

Најважније је избјегавати директно излаганје алергенима, кажу у Институту.

Превенција и заштита су приоритет

У периоду повећане концентрације полена грађани који имају тих проблема могу носити маску приликом изласка из куће, прати косу сваку вечер, јер се поленова зрна скупљају на власима косе, избјегавати јутарње провјетравање просторија и излазак из куће, јер је највећа концентрација полена ујутру када је влажност повећана или пуше вјетар, избјегавати свјеже покошену траву и шетнје у парковима гдје се проводи кошенје, користити клима уређаје који чисте, хладе и суше зрак, чешће боравити на планинама, јер нема загађенја нити већих концентрација полена...

У ИНЗ-у напомињу да не треба чекати да се организам сам избори са алергеном, јер то исцрпљује организам.

У третирању алергија све више се препоручује и специјалне витаминско биљне комбинације које дјелују синергијски на сузбијанје симптома алергије и јачанје имуносног система.

Витамин Ц најзначајнији витамин за заштиту и јачанје имунитета. Ђумбир који помаже у смањењу излучивања секрета из носа и синуса те тако дјелује као природни антихистаминик.

Уље чурекота или црног кима који имунолошки систем враћа у равнотежу и омогућује организму да се ефикасно избори с алергијама и упалним процесима у тијелу. Зелени чај који својим полифенолима и антиоксидансима природно смањује ниво хистамина у крви.

Испитивања су показала да је недостатак омега 3 масних киселина повезан са настанком астме, а омега 6 масних киселина с појавом кожних алергија.

Пробиотици – корисне цријевне бактерије чине саставни дио физиолошке цријевне флоре. Постоји јасна веза између нарушене цријевне флоре и учесталих алергија. Поленски екстракт садржи фракције поленских у води растворљивих протеина који дјелују као алергијски дестабилизатори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана