Ево од чега је боловао Бора Чорба: Ова хронична болест га је коштала живота

Телеграф
Foto: АТА Images

Легендарни пјевач YU-рок сцене и фронтмен бенда Рибља Чорба, Борислав Бора Ђорђевић, познатији као Бора Чорба, преминуо је у Љубљани у 72. години након компликација које су биле повезане са хроничком опструктивном болести плућа, тзв ХОБП од које је годинама патио.

Како је прије пар дана изјавио његов менаџер Бора Ђорђевић је у Клиничко-болничком центру Љубљани био интубиран због компликација узрокованих хронично обструктивном болесћу плућа. Љекари су учинили све да се његово здравствено стање поправи, посебно бубрези и јетра, за шта је добијао одговарајућу терапију док се музичка легенда јуначки борила.

Ову болест плућа карактерише ограничен проток ваздуха у дисајне путеве, које је обично прогресивно и удружено са запаљењском реакцијом плућа на штетне честице или гасове. Као што сама ријеч хронична каже, то значи да се ова болест није повлачила повлачила, а опструктивна – да је дjелимично блокила проток ваздуха у дисајним путевима музичке легенде.

Код болесника са ХОБП мањи су отвори дисајних путева, због чега у њих улази мање ваздуха јер зидови дисајних путева временом задебљају и отекну, те се стиснути под утицајем малих мишића који их окружују. У њима се тада ствара слуз коју болесник искашљава.

Од ХОБП најчешће оболијевају пушачи или бивши пушачи, особе које живе у кућама са много гасова (сагоријевање у пећима за загријавање просторија) или оне које су радиле на мјестима гдје је било пуно прашине и дима. Већина болесника са ХОБП има преко 40 година, али могу обољети и млађи људи.

Особе које болују од ХОБП жале се на кашаљ и искашљавање слузавог или "прљавог" испљувка, отежано дишу, гуше се, остају без даха приликом физичког напора и потребно им је дуже вријеме да се опораве након прехладе. Са напредовањем болести, тегобе постају све израженије. Већина пацијената касно се јавља љекару и сматра да је кашаљ нормална појава због пушења.

Када се и јаве љекару обично престају са пушењем и избјегавају задимљене просторије, а углавном добијају и редовне терапије,  лијекови који отклањају симптоме ширењем дисајних путева, смиривањем упале и инфекције, а по потреби и друге за јачање снаге срчаног мишића.

У узнапредовалом стадијуму обољења, када је кисеоник у крви знатно нижи, болесницима који испуњавају услове прописује се дуготрајна оксигенотерапија у кућним условима која подразумева употребу кисеоника преко апарата који се зове концентратор кисеоника у кућним условима. Тако је пацијент на сталној оксигенотерапији (најмање 16 сати у току дана), и мање су потребе за болничким лечењем.

ХОБП је болест од које сваке године оболијева све више људи и представља велики здравствени и социо-економски проблем па је превенција у смислу престанка пушења најбољи начин за смањење учесталости тог обољења, преноси Она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана