Долази вријеме прољетних алергија: Знате ли како се заштитити?

Кликс
Foto: Shutterstock

Прољеће куца на врата и са собом доноси сезонске алергије. У разговору за ''Кликс'' алергологиња и пулмологиња Зехра Диздаревић објаснила је како се припремити, заштитити и како разликовати симптоме алергије и коронавируса.

Алергије представљају реакције имунолошког система појединца на одређене надражаје из околине. У случају кад особа има алергију, имуни систем реагује претјерано те покушава заштитити организам од твари које иначе нису штетне, а које се налазе у природи.

Према ријечима саговорнице ''Кликса'', постоји неколико врста прољетних алергија:

- Оне које се јављају најраније су алергије на дрвеће - полене чемпреса, брезе, храста итд. Појављују се крајем фебруара и почетком марта те могу довести до тешких алергијских манифестација - говори Диздаревић.

Алергије на полене трава се јављају крајем марта и почетком априла, док се у периоду јуна и јула поново јављају алергије на дрвеће, али и на амброзију те коњогриз.

Докторица истиче да све алергије имају сличне симптоме: "цурење из носа, црвенило очију, карактеристично шкакљање у подручју грла, бол у подручју прсне кости, понекад отежано дисање".

Различити симптоми коронавируса и алергија

С обзиром на тренутне услове пандемије коронавируса те на слично подручје дјеловања и алергија и вируса - респираторни систем, битно је истаћи да се симптоми алергија и коронавируса врло тешко могу помијешати.

- Симптоми коронавируса се јасно разликују од симптома алергија. Код коронавируса су горњи дисајни путеви углавном сухи, за разлику од алергијских реакција. Температура код алергијских реакција је знатно виша него када је ријеч о зарази коронавирусом, траје краће и веома је везана за гушобољу - каже Диздаревић.

Такође, Диздаревић упозорава и на могућност унакрсне алергијске реакције. Занимљиво је да су алергени брезе, јохе, лијеске, букве и храста готово идентични и да могу изазвати унакрсни одговор.

Додаје како се то дешава због чињенице да су полени брезе и воћа као што су трешње, марлице, брескве, јабуке или љешњак тзв. ботанички рођаци (садрже сличне протеине), чиме се узрокује унакрсна алергија: "Напримјер, ако је неко алергичан на брезу и поједе јабуку, тиме може изазвати унакрсну алергијску реакцију".

Маска као универзална заштита

Када је ријеч о заштити, докторица наглашава важност ношења маске и на отвореним и у затвореним просторима.

- Маска, маска и маска! Маска је универзално средство заштите, јер спречава пролазак и честица коронавируса и аерозагађења, али и алергена, каже она.

Поред маске која пружа универзалну заштиту, стручњаци савјетују додатне начине којима можемо ублажити симптоме алергија и додатно се заштитити:

Туширајте се навече - На овај начин ћете испрати полен с коже и косе и тако га држати даље од постељине и јастука.

Не излазите вани ујутро - Ујутро између 5 и 10 сати концентрација полена у зраку је највећа, због тога љекари савјетују да, уколико је то могуће, избјегавате изласке у то вријеме.

Прочишћавајте зрак у просторији - Затворите врата и прозоре куће или аутомобилске прозоре када је вани висока концентрација полена. У ауту укључите климу, а у кући филтере за полен те често усисавајте.

Избјегавајте неке врсте хране - Ово се посебно односи на сирову храну и свјеже воће, јер неке особе од тога сврбе уста.

Адекватно се обуците када излазите вани - Опремите се великим шеширом и наочалама како бисте полен држали што је могуће даље од очију.

Узимајући у обзир то да се у Босни и Херцеговини скоро свака шеста особа суочава с неким видом симптома алергије те да нам с прољећем стижу благе временске прилике које погодују алергенима - битно је послушати савјете стручњака те се припремити и заштитити на вријеме.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана