Девет занимљивости о сновима које сигурно нисте знали

Снови су се дуго сматрали средством за прерађивање информација прикупљених током дана, а све више истраживања потврђује те сумње.

“Ноћу мозак метафорички гута, вари и ослобађа се информација, баш као што цријева чине с храном”, објашњава клинички психолог Рубин Најман, специјализован за медицину интегративног спавања и сањања на Универзитету у Аризони.

“Оно што мозак сачува постаје дио онога што јесмо.” Међутим, много тога о сновима и даље је непознато. Представљамо вам малобројне чињенице до којих је наука до сада успјела да дође.

Сви сањамо цијеле ноћи

Вјероватно сте од некога чули да се снови дешавају само током РЕМ фазе спавања. Међутим, ми константно сањамо, каже Најман. Ми смо, додуше, више фокусирани на сан током РЕМ фазе, али то што у осталим фазама не “видите” сан не значи да га нема. Како ноћ одмиче, периоди РЕМ спавања се продужују, па се већина снова догоди током посљедње трећине периода спавања.

Инсекти и рибе немају РЕМ фазу

Иако се неки снови дешавају ван РЕМ фазе, идентификовање “брзих покрета очију”, како се још зове та фаза, код других врста врло је тешко. Међутим, познато је да сви сисари и рептили, као и неке птице заиста имају РЕМ фазу, па то значи да вјероватно и сањају.

Мање су шансе да ћете се сјетити сна ако вас буди аларм

Траума коју доживите када вас пробуди аларм може изазвати заборављање сна који вам је до малоприје био у мислима. Најбољи начин да запамтите шта сте сањали јесте да дозволите себи да се полако пробудите. Само се немојте превише трудити да запамтите сан, “јер што га више јурите, то ће лакше побјећи”, каже Најман.

Људи који памте снове имају другачију активност мозга

Студија из 2014. показала је више спонтане активности у појединим дијеловима мозга, који се редовно сјећају својих снова, у поређењу с људима код којих то није случај. Разлике нису постојале само током спавања, него и у будном стању испитаника.

Ранија истраживања показала су да особе које памте снове такође више реагују на звукове током спавања (и на јави) него људи који не памте снове.

Ваше тијело реагује на снове на исти начин као на јаву

Помало је чудно када се пробудите љути на некога због нечег што је урадио у сну. Међутим, биолошки, има смисла што ваша осјећања остају с вама чак и кад отворите очи, каже Најман. Рецимо, може се десити да вам порасте крвни притисак, или број откуцаја срца, баш као и у неком стресном сценарију дешавања на јави.

Сањамо у реалном времену

Упркос миту да снови трају свега неколико дијелова секунде, у стварности трају од 20 до чак 60 минута, каже Најман. Они које сањате почетком ноћи су краћи, а касније постају све дужи.

Кошмари нису увијек везани за страхове

Кошмари су застрашујући, али страх није једино што их покреће. Студија која је обухватила 331 особу, открила је да ружне снове могу изазвати и осјећај забринутости, конфузије, туге и кривице.

Истраживање је такође показало да мушкарци чешће имају кошмаре везане за физичку агресију и насиље, док се женски фокусирају на конфликте с другим људима.

Ваши снови нису чудни, ако их ви тако не доживљавате

“Када сањате, без обзира на то колико је “чудно”, вјероватно немате такав осјећај. Тек кад се пробудите, дјелује вам да је сан чудан”, каже Најман. Поредити “чудан” сан са јавом је као поредити различите навике у исхрани у двије сасвим различите културе, каже он.

Можете “умријети” у сну, а да ипак преживите

Многи људи вјерују у популарни мит да смрт у сну значи да сте мртви и на јави, али Најман наглашава да то нема везе с реалношћу. Заправо, он подстиче људе да истражују.

“Ако икада будете имали луцидан сан да умирете, слободно се препустите.” Неки који су то искусили, каже он, нису нарочито одушевљени искуством, будући да и послије “смрти” остају свјесни, али им је све то ипак интересантно, преноси ддл.рс

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.