Девет заблуда о холестеролу

Холестерол прате бројни медицински митови с обзиром да је то једно од најпознатијих једињења у нашем тијелу. Холестерол је, у ствари, есенцијална компонента ћелијских мембрана и без обзира на његову “лоше” репутацију, он је неопходан за живот. Међутим, када је присутан у високим нивоима у крви, холестерол повећава ризик од кардиоваскуларних болести.

Висок холестерол је пријетња за срце и мозак

Холестерол се, заједно са другим супстанцама, као што су масти и калцијум, накупља у плаковима на зидовима артерија. Временом, ово сужава крвне судове и може да доведе до компликација, укључујући мождани и срчани удар. Свјетска здравствена организација процјењује да је повишен ниво холестерола одговоран за 2,6 милиона смртних случајева сваке године. С обзиром на то, није изненађење да су дезинформације о холестеролу веома распрострањене.

Тим поводом група америчких кардилога издвојила је 9 митова о холестреолу како би помогли људима да раздвоје чињенице од неистина.

1. Сваки холестерол је лош

Стручњаци истичу да “холестерол није лош, то је невини посматрач са којим се лоше поступа у модерном начину живота, јер наша тијела нису дизајнирана да живе у окружењу гдје има вишка хране”.

Поред функција холестерола у тијелу, начин на који се он транспортује такође утиче на то да ли је штетан за здравље. Холестерол се креће по тијелу помоћу липопротеина - супстанце које се састоје од масти и протеина. Овај транспорт се одвија на два главна начина:

Липопротеин ниске густине (ЛДЛ) преноси холестерол из јетре до ћелија, где се користи у неколико процеса. Људи понекад називају ЛДЛ “лошим” холестеролом, јер висок ниво ЛДЛ холестерола у крви повећава ризик од кардиоваскуларних болести.

Липопротеин високе густине (ХДЛ) често се назива “добрим” холестеролом, јер преноси холестерол назад у јетру. Када доспе тамо уклања се из тијела, чиме се смањује кардиоваскуларни ризик.

2. Имам витку линију тако да не могу да имам висок холестерол

О, да, и те како можете! - поручују љекари. Равнотежа холестерола је заправо функција онога што једемо, али и наше генетике. На примјер, особа се може родити са генетском тенденцијом да не обрађује холестерол ефикасно. Будући да је ријеч о генетском проблему добио је име породична хиперхолестеролемија и може да буде уобичајена код једне од 200 особа. Љекари подсјећају да чак и мршаве особе могу да имају абнормално висок холестерол. Други фактори који утичу на холестерол су храна, физичке навике, да ли је неко пушач и колико алкохола пије.

Исто тако неки људи прекомјерне тежине уопште немају висок холестерол, а то је зато што на ниво холестерола утичу генетика, функција штитне жлијезде, љекови, вјежбање, сан и исхрана. Наравно, постоје и фактори које људи не могу да мијењају и који могу да допринесу високом холестеролу, као што су године и генетика.

3. Ако имам висок холестерол - појавиће се симптоми

Кардиолози сматрају да је ово један од највећих митова. Јер, у већини случајева, висок холестерол неће изазвати симптоме. Због тога се препоручује периодично тестирање крви како би се утврдио ниво холестерола. Једини “симптоми” са којима се холестерол може повезати били би касни симптоми, када је прекомјерна акумулација холестерола одговорна за оштећење срца и зачепљење крвних судова. Та стања узрокују бол у грудима (ангину), срчани удар или чак изненадну смрт. То што нема видних симптома холестерол и чини тако опасним када се накупи у високој концентрацији. Тада узрокује тихо накупљање плака у артеријама -све док не постане толико јак да дође до можданог или срчаног удара.

4. Једем масно, имаћу висок холестерол

Ова тема је мало сложенија него што би се могло очекивати. Масноће које неко уноси не морају нужно да буду у директној корелацији са нивоом холестерола. Унос шећера, једноставних угљених хидрата може довести до подизања нивоа холестерола, чак и ако неко не једе много масноћа. Људи који вјежбају имају мање шансе да ће добити повишен холестерол због уноса масноћа у поређењу са људима који се слабо крећу.

Нико не иде у супермаркет да купи пакет масти, али људи купују црвено месо, сиреве и јаја. Црвено месо садржи засићене масти и холестерол. Холестерол је животињски производ, тако да производи који садрже засићене масти не само да подижу ниво холестерола, већ посебно повећавају “лош” или ЛДЛ холестерол, који се затим таложи у артеријском зиду крвних судова.

5. Сви треба да имају исте нивое холестерола

Није истина ! - поручују љекари и објашњавају да је ниво холестерола заснован на томе да ли човек има историју одређених болести, као што су срчани удар и мождани удар и ризик заснован на чињеницама- као што су године и висок крвни притисак. За оне који нису имали кардиоваскуларне проблеме, “лош” ЛДЛ холестерол би требало да буде мањи од 100 милиграма по децилитру (мг/дл). Али, ако имате срчану или васкуларну болест, историју срчаног удара, можданог удара или друге артеријске васкуларне болести, а посебно ако имате дијабетес, циљани ниво ЛДЛ холестерола треба да буде мањи од 70 мг/дл, ако не и нижи.

6. Само мушкарци треба да брину о холестеролу

Кардиолози наглашавају да је ово честа дезинформација коју чују од пацијената, али- није истина. Срчана болест не бира.Код жена, након што изгубе заштитно дејство естрогена, расте ризик од срчаних обољења као и код мушкараца. Заправо, с обзиром на то да жене развију срчана обољења у каснијој животној доби и живе дуже, годишње се биљежи више срчаних удара у женској популацији него код мушкараца. Такође,срчани удар код жена чешће има лош исход и већи је ризик да ће умријети од кардиоваскуларних болести,него од рака дојке.

7. Не могу да снизим холестерол

Срећом, ово је само мит. Поред узимања љекова за снижавање холестерола, он може да се регулише одржавањем здраве тежине, квалитетном исхраном, вјежбањем, избјегавањем пушења и прекомјерне употребе алкохола. Исхрана и физичка вјежба увијек су први кораци у циљу снижавања холестерола.

8. Узимам статине, могу да једем шта год пожелим

Нетачно. Ако једете шта желите и уносите вишак калорија, добићете на тежини. Када добијете превише на тежини, посебно око стомака, можете да развијете метаболички синдром, односно преддијабетично стање. Статини нису љекови за смањење тјелесне тежине, јер, њихов посао је да смање лош ЛДЛ холестерол, а наш посао је водимо рачуна шта једемо.

9. Имам мање од 40 година и не морам да провјеравам холестерол

Још једна заблуда. Љекари препоручују да холестерол треба контролисати већ од 20. године живота. У препорукама се наводи да прву провјеру холестерола треба обавити током тинејџерског доба, а ако постоје генетске предиспозиције, онда и раније. За све рођене са хомозиготном породичном хиперхолестеролемијом, холестерол треба провјерити већ са двије године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.