Делтакрон и флурона, има ли краја новим сојевима и комбинацијама

РТС
Foto: Илустрација/Танјуг

Нови пандемијски талас преплавио је свијет усљед појаве омикрон соја, и утростручио број инфицираних, а истовремено су научници открили нову варијанту вируса корона - делтакрон.

Могућа варијанта хибрида ковида појавила се на Кипру, а тим стручњака који га је открио назвао га је сој "делтакрон", због његових генетских потписа налик омикрону унутар делта генома.

Недавно је забиљежена и такозвана "близаначка епидемија", то јест први случајеви флуроне, комбинације грипа и вируса корона. Како наука објашњава појаве оваквих комбинација вируса који дјелују истовремено и тако компликују ионако тешку епидемијску ситуацију за Магазин на Првом Радио Београда 1, говорила је Јелена Беговић, научни савјетник и директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжињерство Универзитета у Београду.

"Процес у којем се удружује више варијанти вируса није непознат у науци и назива се рекомбинација, то јест постојећи генетички материјал се разлаже и поново спаја у неким својим дијеловима. Стручњаци са Кипра објавили су откриће делтакрона за који тврде да комбинује у себи карактеристике делте и омикрон соја вируса SARS-CoV-2, што објашњавају генетским потписима сличним омикрону унутар делта генома вируса. Али многи стручњаци анализирали су ове налазе и изразили сумњу да се заправо ради о контаминацији узорака", каже Јелена Беговић.

Према њеним ријечима, додатну сумњу изазива чињеница да откривене мутације леже у једном дијелу генетске секвенце за који се зна да је проблематичан у одређеним процедурама секвенционирања.

"Овакве грешке у лабораторијама се дешавају, па је ипак потребно још времена и истраживања да би се доказало постојање делтакрон", каже Беговићева.

Што се тиче флуроне, појаве грипа удруженог са вирусом корона, Беговићева истиче да треба правити разлику, јер је овдје у питању заражавање са два различита вируса који се појављују у исто вријеме у организму. Могуће је да један од њих надјача други својим дејством, па би тако и ток болести био различит.

Нека истраживања су показала да, на примјер риновирус, који изазива обичну прехладу, може да потисне ковид из ћелија у организму. Ова појава још се истражује, али рино вирус је толико раширен, да би можда могао да помогне у сузбијању короне.

Све наведено је изазов за научнике, мада је физичка дистанца успорила ширење свих других вируса, чиме је отежано проучавање оваквих процеса.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана