Четири мале промјене од велике користи за здравље

ГС
Foto: ГС

Многе ствари које радимо сваки дан носе велики ризик по здравље.

Да ли постоје алтернативе, које нам осигуравају да се баш и не одрекнемо омиљених ритуала, али и да умањимо штету коју нам наносе?

Неке наизглед безазлене активности, понашања и свакодневне навике могу, како нама самима, тако и читавој планети на дуже стазе правити непоправљиву штету, а да тога чак нисмо ни свјесни. Често су у питању тековине модерне цивилизације које нам с једне стране олакшавају живот, а с друге, представљају велики ризик и потенцијално могу угрозити здравље нас и наших најмиљијих, па чак и довести у животну опасност.

Но, иако знамо да су неке навике лоше или штетне по здравље, ипак нисмо их се сви спремни у потпуности ослободити. Управо зато је у свијету посљедњих година све популарнији концепт смањења штете,  чији је циљ изналажење начина да се што више смањи ризик од негативних посљедица нашег свакодневног понашања. За велику успјешност примјене овог концепта можемо, прије свега, захвалити бројним научним достигнућима и савременим технологијама.

1. Исхрана

Посљедњих деценија се све више говори о важности правилне исхране. И то није без разлога, јер се показало да прекомјеран унос соли, шећера, масти, производа од бијелог брашна, газираних напитака и бројних других намирница, а посебно брзе или пржене хране, лоше утјече на опће стање нашег организма. Неке од најчешћих посљедица неправилне исхране су гојазност, дијабетес, поремећаји у раду органа за варење, кардиоваскуларна обољења, проблеми с бубрезима.

Упркос свему, испоставља се да је баш оно што нам највише штети, заправо најукусније и јако га се тешко одричемо. Свјесни ове чињенице, стручњаци нам савјетују да кад је храна у питању, покушамо бити што умјеренији, али и да се трудимо што чешће посезати за мање штетним намирницама. Рецимо, да шећер замијенимо медом, стевијом или сирупом од агаве, бијело брашно хељдиним, спелтиним или рижиним, газиране напитке домаћим цијеђеним соковима, да што више кухамо уместо пржимо…

2. Пушење

Нема сумње да данас не постоји особа на свијету која не зна да је конзумација цигарета опасна за здравље и да је пушење један од главних узрочника канцера, респираторних и кардиоваскуларних обољења, али и бројних других пушачких болести. Такођер, сви знамо да једна запаљена цигарета не угрожава само пушача, већ и његову околину. Међутим, бројне научне студије и искуства доктора показују да је одраслим особама које већ годинама пуше заиста тешко оставити цигарете. Методе одвикавања од пушења никотинским замјенским терапијама, које је још седамдесетх година Америчка агенција за храну и лијекове (ФДА) одобрила у виду жвака, фластера, никотинских таблета, нису показале очекивани резултат.

Зато се посљедњих година активно ради на проналажењу мање штетних алтернатива у односу на класичне цигарете, а експерти упозоравају да се треба држати само поузданих и научно заснованих опција. Америчка агенција за храну и лијекове (ФДА) прошле године изнила је јасан став да је "изложеност организма штетним и потенцијално штетним материјама приликом кориштења ИQОС-а, значајно смањена у односу на кориштење цигарета."

Овај уређај базиран на технологији загријавања а не сагоријевања дувана, приликом кориштења не ослобађа духански дим већ аеросол, који који садржи и до 95 одсто мање штетних материја. Такођер, и бројне друге земље прикључиле су се глобалном концепту смањења штете, па се тако, напримјер, у Великој Британији пушачима који се не одричу цигарета препоручују мање штетне алтернативе.

3. Њега и љепота

Од памтивијека су и жене и мушкарци били у потрази за еликсиром младости и жељели бити лијепи и дуговјечни. У тој потрази били су спремни на све, па и да експериментишу с веома опасним супстанцама. Упркос свим напорима науке, неке од опасних пракси у моди су и дан данас, па многи користе недовољно испитане производе и третмане који озбиљно могу угрозити здравље.

С друге стране, научна истраживања показују да нас добра и квалитетна њега лица, тијела и косе заиста могу сачувати како од штетних сунчевих зрака, тако и прераних знакова старења, сухе, масне или проблематичне коже и косе. Зато, у потрази за адекватним производима, требали би бирати козметику, шминку или фарбу за косу поузданих произвођача, направљену од провјерених природних састојака, без парабена, фталата, сулфата, нитрита, вјештачких боја.

4. Саобраћај

Свако од нас се када сједне за волан, на мотоцикл, бицикл, уђе у пријевоз, па чак и ако само као пјешак крочи на пјешачки прелаз, излаже својеврсном ризику да нешто крене по злу, било да је у питању неодговорност других учесника у саобраћају, квар на возилу или тренутак наше властите непажње. Ипак, то што је у питању потенцијално опасна активност, не подразумијева да ћемо се престати возити.

Стручњаци непрестано раде на томе да се смањи стопа повреда и смртности од саобраćајних незгода, па данас имамо сигурносне појасеве, ваздушне јастуке, све савршеније кациге, а ниједно возило не може ући у употребу ако не прође најстроже тестове. Такођер, ту су и строге казне за возаче који не поштују прописе или пијани сједају за волан, прилагођавање ограничења брзине, знаци на путевима и остале методе регулације саобраћаја, као и улагање у образовање свих учесника у саобраћају, те ригорозна обука за возаче.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана