Број сперматозоида у константном паду – пријети ли човјечанству репродуктивна криза

Студија објављена у часопису Human Reproduction Update, заснована на анализи стања код 153 мушкарца који вјероватно нису били свјесни статуса своје плодности, сугерише да је просјечна концентрација сперматозоида пала са процјењених 101,2 милиона по милилитру на 49 милиона по милилитру од 1973. до 2018. године, што је пад од 51,6 одсто.

Такође, укупан број сперматозоида пао је за 62,3 одсто у истом периоду.

Истраживање које је спровео исти тим, објављено 2017. године, показало је да се концентрација сперматозоида преполовила у посљедњих 40 година.

Међутим, недостатак података за неке дијелове свијета из седамдесетих година условили су то да се резултати односе на територије Европе, Сјеверне Америке и Аустралије. Најновија студија располаже новијим подацима из 53 земље.

Пад концентрације сперме примијећен је не само у претходно проучаваним областима, већ и у Централној и Јужној Америци, Африци и Азији.

Осим тога, чини се да се ситуација погоршава. Гледајући податке прикупљене на свим континентима од 1972. године, истраживачи су открили да је концентрација сперме опала за 1,16 одсто годишње. Међутим, када су анализирани само подаци прикупљени од 2000. године, пад је износио 2,64 одсто годишње.

„Мислим да је ово још један знак да нешто није у реду са планетом и да морамо нешто да урадимо поводом тога. Дакле, да, мислим да је то криза са којом бисмо морали да се позабавимо сада, прије него што може да достигне прекретницу која можда неће бити реверзибилна“, рекао је професор Хагај Левин, вођа истраживања са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

Капацитет репродукције у паду? 

Претходне студије сугерисале су да је плодност угрожена ако концентрација сперме падне испод 40 милиона по милилитру. Иако је посљедња процјена изнад овог прага, професор Левин је примијетио да је ово просјечан број, што сугерише на то да ће се проценат мушкараца испод ове граничне вриједности повећати.

„Такав пад јасно представља пад капацитета популације да се репродукује“, објаснио је Левин.

Иако је студија узела у обзир факторе попут старости и колико дуго су мушкарци апстинирали од ејакулације, а изузети су мушкарци за које се зна да пате од неплодности, она има ограничења, укључујући и то да није разматрала друге факторе квалитета сперме.

Алан Пејси, професор андрологије на Универзитету у Шефилду, који није био укључен у рад, похвалио је анализу, али је рекао да није сигуран да ли постоји пад.

„Пребројавање сперматозоида, чак и када се користи одлична техника хемоцитометрије, је заиста тешко Вјерујем да смо временом једноставно постали бољи у томе због развоја обуке и програма контроле квалитета широм свијета. И даље мислим да у подацима видимо више него што они показују“, рекао је Пејси.

Међутим, Левин је одбацио такве дилеме додајући да је, у сваком случају, пад у посљедњих неколико година израженији.

Иако је још нејасно шта би могло стајати иза пада броја сперматозоида, једна хипотеза је да хемикалије које ометају ендокрине функције или други еколошки фактори могу играти улогу, дјелујући на фетус још у материци.

Стручњаци кажу да фактори као што су пушење, конзумирање алкохола, гојазност и лоша исхрана такође могу да играју улогу и да здрав начин живота може помоћи да се повећа број сперматозоида.

Тина Колд Јенсен са Универзитета Јужне Данске рекла је да нова студија скреће пажњу на забрињавајући тренд.

„Без обзира на то колико студија укључите, упорно наилазите на исти тренд. То је за мене помало застрашујуће“, рекла је Јенсенова.

Више времена за зачеће – мање беба

Професор Ричард Шарп, стручњак за репродуктивно здравље мушкараца са Универзитета у Единбургу, навео је да нови подаци показују да се чини да је ситуација са сперматозоидима свјетски феномен.

Тај пад, објашњава Шарп, могао би да значи да паровима треба више времена да зачну дијете, а за многе вријеме није на њиховој страни јер одлажу покушаје да затрудне све док жена не буде у тридесетим или четрдесетим годинама, када је њена плодност већ смањена.

„Кључна поента коју треба истаћи је да је ово изузетно лоша вијест за плодност парова“, указао је професор Шарп.

Према његовим ријечима, ово није само проблем за парове који покушавају да имају дјецу, преноси РТС.

„Мањи број сперматозоида биће велики проблем за читаво друштво у наредних педесетак година јер ће све мање младих људи радити и издржавати све већи број старијих људи“, истакао је Шарп.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.