Ако два пута добијете корону повећавате ризик за развој постковида, а ово су симптоми

ГС
Foto: Илустрација

Уколико се два пута заразите короном, постоји већа шанса за развој дугог ковида, показала је нова америчка студија. Наравно, постковид не јавља се код сваке особе која је прележала вирус, али испољава своје ефекте код одређеног дијела популације сигурно.

Од симптома углавном се јављају срчане сметње, пробадање у предјелу груди, аритмија, замор, отежано дисање, а све чешће се пријављује и проблем са концентрацијом. Здравствене тегобе могу трајати од мјесец, па и до годину дана сматрају стручњаци.

Оно што је забринуло научнике и аутора студије која је у припреми за штампу, је што су све варијанте омикрона заразније, па се људи чешће инфицирају, што самим тим повећава и шансу за развој дугог ковида и стварање нових здравствених тегоба.


Може да траје мјесецима

Како се даље наводи у студији, стање дугог ковида може трајати мјесецима, па и годину и више дана након почетне инфекције, али с друге стране већ стечени имунитет, вакцинацијом или природно, паралелно ствара и отпорност, сматрају љ екари. То аутоматски не искључује могућност развоја дугог ковида, али је свакако током истраживања утврђено да су се код невакцинисаних чешће јављали постковид симптоми, него код оних који су примили три дозе, навели су научници.

- Сматрам да постојање неког претходног имунитета - било да је природан или од вакцине, смањује ризик од дугог ковида, али то не значи да он није присутан, дакле може се јавити и те како, рекао је др Стивен Дикс, професор медицине на УЦ Сан Францисцо и главни истраживач студије о дугорочном утицају инфекције новим корона вирусом.

Да постковид вреба и послије прележане короне, потврђује и директор Клинике за кардиоваскуларне болести у УКЦ Ниш, доц. др Томислав Костић. Како објашњава за „Блиц“ од тегоба јавља се најчешће замор али и прескакање срца које не спада у групу тежег срчаног оштећења. Такође, и он појашњава да се постковид не развија код свакога, али код одређеног дијела људи може. Дакле, како каже, могуће је да ако се неко зарази два пута короном, да повећава шансу за развој дугог ковида, али и подсјећа на механизме заштите које не смијемо заборавити – маске, дистанцу, дезинфекцију, а прије свега вакцину.

- То су све опште препоруке и треба их се придржавати и штитити се од вируса који је сада постао још заразнији. Постоји ризик да се развије дуги ковид код појединих људи, све је то индивидуално. Што се, генерално, постковида тиче обично се јавља пробадање, гушење, варирање крвног притиска, свакако да то треба лечити. Међутим, у неком одређеном периоду се сви ти постковид симптоми губе. Наравно, има и оних пацијената код којих се јавља оштећење срчаног мишића, али тај проценат је мали. Ипак, оно што је показала епидемија јесте да ковид није само болест која напада плућа, него напада све органе, а нажалост кардиоваскуларни систем поред плућа највише страда, објашњава др Костић.

Проф. др Предраг Митровић, кардиолог Ургентног центра КЦС, у разговору за „Блиц“ недавно је појаснио да је Ковид-19 специфична инфекција и без обзира који је облик у питању, може се десити упала и других органа, срца и срчане кесе, може се јавити упала јетре, бубрега, нерава, те да вирус може напасти све органе.

Иако је корона показала да „дјелује“ индивидуално, тако је и са постковидом. Постоје примјери прележаног ковида без икаквих посљедица послије тога, док с друге стране постоје они који се осјећају малаксало, и имају проблем са срчаним ритмом и по неколико мјесеци.

- Постковид може да се продужи код неких људи и до шест месеци, па и до годину дана. Свакако, морамо бити обазриви и ако се не лечимо од срца увек треба извршити контролу, а посебно ако се јави неки симптом. Дакле уколико неко осећа изненадни замор, ако срце убрзано ради, потребно је јавити се кардиологу, објаснио је професор Митровић.

Нова инфекција, нови ризик

Наиме, нова истраживања показују да се заражавањем короном, по други пут, могу повећати дугорочни здравствени ризици, што оставља простора за опрез, јер циркулација све заразнијих подваријанти омикрона доводи до поновног заражавања већег броја становника Калифорније, пише ЛА Тајмс.

Раније током пандемије, претпостављало се да једном заражавање пружа одређени степен трајне заштите, можда неколико мјесеци, међутим, како вирус корона мутира, тако су и промјене другачије. Закључак је, како пише портал, да свака појединачна инфекција носи ризик не само за акутну болест, већ и потенцијал за развој дугог ковида.

Др Зијад Ал-Али, клинички епидемиолог са Вашингтонског универзитета у Сент Луису и шеф истраживања и развоја у Здравственом систему за питања ветерана Сент Луиса, објаснио је да поновна инфекција апсолутно повећава ризик.

Према студији која испитује америчке ветеране, чији је Ал-Али водећи аутор, заражавање два или више пута „доприноси додатним ризицима од смртности од свих узрока, хоспитализације и штетних здравствених исхода“ . Како се наводи, у различитим системима органа може додатно погоршати ризик од дијабетеса, умора и поремећаја менталног здравља.

Студија је такође показала да, у поређењу са онима који су заражени само једном, појединци који су се други пут заразили корона вирусом, имали два и по пута пута већи ризик од развоја болести срца или плућа, али и проблем са згрушавањем крви.

Могуће је да ће поновљена инфекција вирусом корона некога оставити сасвим у реду, што се дешава већини људи, рекао је Ал-Али, али подсјетио и на опасност која можда неће заобићи свакога.

Директорка за јавно здравље округа Лос Анђелес, Барбара Ферер недавно је навела Ал-Алијеву студију као разлог за ношење маски у затвореним јавним просторима како би се избјегла поновна инфекција.

- Они са поновљеним инфекцијама имају већи ризик од гастроинтестиналног, бубрежног, менталног здравља, мускулоскелетних и неуролошких поремећаја, као и дијабетеса - истакла је Ферер коментаришући студију. Како је додала, ризик од развоја дугорочног здравственог проблема додатно се повећавао са сваком поновном инфекцијом.

Како даље пише портал ЛА Тајмс, најбољи начин за спречавање дуготрајног ковида је да не добијете ковид, због чега се пропоручује ношење маски, социјална дистанца и појачана дезинфекција просторија.

Студија објављена у Journal of General Internal Medicine, открила је да је од 1.038 пацијената са симптоматским COVID-19 између априла 2020. и фебруара 2021. скоро 30 одсто развило дуги ковид. Најчешћи симптоми били су умор и отежано дисање међу хоспитализованим пацијентима.

Иако су многи уморни од превентивних мjера COVID-19 после скоро двије и по године, оне су и даље важне, рекла је др Ен Фостер, потпредсједница и главни службеник за клиничку стратегију за здравствени систем Универзитета у Калифорнији.

Који су симптоми дугог ковида?

Иако је код делте процес лијечења трајао знатно дуже, сада се омиркон лијечи за осам дана. Оно што пак забрињава, то је када настаје потпуни опоравак.

Наиме, како сматрају научници, већина блажих случајева короне ће се потпуно опоравити у року од неколико недјеља, али се код неких људи болест може продужити и по неколико мјесеци.

Од симптома може се јавити екстремни умор, кратак дах, лупање срца, бол у грудима или стезање.

Проблеми са памћењем и концентрацијом, промене укуса и мириса, бол у зглобовима и мишићима.

Колико дуго корона може утицати на организам

Према једној студији, постоје три различите групе дугих ковида, које долазе са карактеристичним скупом симптома. Истраживачи су погледали податке прикупљене из здравствене студије која је укључивала 1.459 људи који су били заражени короном више од 84 дана.

Овим поводом, професорка Клер Стивенс, једна од аутора студије, објаснила је да подаци јасно показују да пост ковид синдром није само једно стање, већ изгледа да има неколико подтипова.

- Наши налази су се поклапали са искуством људи који дуго живе са ковидом. Разумијевање основних узрока ових подтипова може помоћи у проналажењу стратегија лијечења. Штавише, подаци показују потребу да проблему постковида треба приступати индивидуално, односно појединачно, додала је она.


Три типа дугог ковида
 

Неуролошки симптоми

Прва група дугог ковида, који је уједно и најчешћи дуги тип је она која доводи до низа неуролошких симптома укључујући умор, маглу у мозгу и главобољу.

Према истраживачима, ова група симптома била је најчешћа код Алфа и Делта варијанти Ковид-19.

Епидемиолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковид инфекције, проф. др Бранислав Тиодоровић објаснио је недавно за "Блиц" да неуролошки проблеми јесу све израженији у постковид периоду.

- То је озбиљан проблем, клиничари се тиме баве све више. То се знало и у првој години и током првих обољења, да један од тежих облика јесу неуролошке промене, губљење концентрације, па и оријентације. Врло је важан податак још код првих обољења, код најтежих, да се брзо испољавао неки облик деконцентрисаности. У постковиду, чини се, имамо ситуацију да се значајан број људи жали на то без обзира на узраст, а ја бих додао, чини ми се да они који су старији, код којих је већ почела деменција, да се након ковида убрзао процес болести – објаснио је професор Тиодоровић.

Проблеми са дисањем

Други подтип дугог ковида укључује респираторне проблеме као што су бол у грудима и тешка кратак дах, симптоми који обично указују на оштећење плућа. Ови симптоми су такође преовладавали међу тешким пацијентима са ковидом током другог таласа у Индији.

Комбинација симптома

Последњи и трећи тип дугог ковида повезан је са комбинацијом симптома у распону од лупања срца, болова у мишићима, до промена на кожи и коси. Генерално, дуги ковид се односи на стање које је повезано са скупом симптома короне, које траје више од недељу дана или месеци након инфекције.

Нови симптоми

Према недавној студији објављеној у Nature Medicine, коју је предводио тим истраживача са Универзитета у Бирмингему, губитак косе, халуцинације и нижи сексуални нагон идентификовани су као додатни дуги симптоми короне, међу осталим уобичајено пријављеним 62 различита симптома у 12 недеља након њихове инфекције.

 

Који је најбољи начин да се заштитите?

Дуги ковид је непредвидив и може се појавити код било кога. Али истраживачи тек треба да пронађу корен његовог поријекла. Ипак, најбољи начин да се то спречи је да се заштитите од инфекције. Ношење маске, одржавање социјалне дистанце, поштовање правилне хигијене руку и примање вакцине или допунске вакцине су тренутно најбољи могући начини да смањите ризик, поручују свјетски научници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана