Високе штикле: Шта ортопеди мисле о њима?

ГС
Високе штикле: Шта ортопеди мисле о њима?

Када рано ујутру сретнете босоноге дjевојке са ципелама у рукама, сjетите се своје матурске вечери.

 Није лако из патика ускочити у ципеле са високим потпетицама. Младе даме желе да заблистају, а то је без правих ципела, изгледа, немогуће.

„Ношење штикли, односно ношење високих потпетица, нису то само штикле, има утицај на цео локомоторни систем, и на стопало, и на скочни зглоб, и на колено и на кукове, и пре свега на доњи део кичме. Тешко је оценити где су ти проблеми већи“, рекао је др Немања Славковић из Ортопедске клинике на Бањици.

Др Славковић је додао да то како ће наше тијело реаговати на такве притиске зависи и од генетских склоности и да се код неких посљедице јављају раније, а код неких послије дужег периода.

Ипак, тврди да, што је пета виша – већа је могућност развоја тегоба. Осим болова, могући су и деформитети који касније могу да доведу и до хируршког лијечења.

„Пре свега, обућа мора да буде удобна, то је услов свих услова. Она обућа која није удобна из било ког разлога, није обућа која одговара одређеном стопалу. Обућа која имитира ход, практично без било каквих повишица, која имитира ход са пуним стопалом, та обућа је најбоља. Некад је проблем у рубним деловима обуће који су превише тврди, хоће да праве деформитете који су везани за задњи део стопала, а ако је предњи део узан, то може да направи проблеме посебно са прстима“, каже др Славковић.

Истиче да је један од фактора избора обуће – број година, па ће другачији избор бити за активну децу и људе у зрелом добу. Пресудан је лук стопала и суштина је одржавање његове висине, како се стопала не би заравнала.

Када је ријеч о препорученој висини штикле, доктор каже да је граница четири до пет центиметара, али да ипак зависи од сваке особе појединачно, како ће јој стопало реаговати.

Пета, палац и мали прст су три тачке ослонца стопала. Што је штикла виша, тај центар ослонца се помјера, што статику и биомеханику тијела мијења током хода, и уз већи притисак на предњем дијелу стопала, све то се преноси и на зглобове. Према статистици, чак девет од десет жена има проблеме због високих потпетица.

Постоје и повреде и посљедице које су директно везане за ношење штикли, међу којима је и појава чукљева.

Према једној студији из САД, више од 120.000 директних повреда десило се током ношења обуће са високом петом, у десетогодишњем периоду.

Као разлоге повреда, жене најчешће наводе тренутак непажње, недостатак фокуса, временске услове...

„Наше пацијенткиње се углавном не жале на штикле и да им оне праве проблем, већ на проблеме неке друге природе", каже др Славковић.

Тијесна обућа кривац за упале

Истраживања кажу да 88 одсто жена носи тијесну обућу, која притиска дијелове стопала и може да изазове курје очи.

„Притисак на задњи део стопала, на припој Ахилове тетиве, за последицу може да има Хаглундово обољење. То је упала те тетиве, један упални процес, упала меког ткива које се назива бурза и касније се формира коштани трн, што је нарочито изражено током зиме. То све хоће да прави проблем и можда доведе и до хируршког лечења", упозорава др Славковић.

У стопалима се налази 25 одсто свих костију, али проблем, осим са костима, може бити и са лигаментима, који се најчешће и повриједе.

Иако се могу чути тврдње да проблем није у високим штиклама, већ „у калупу или квалитету израде ципела", доктор каже да то једноставно није истина и да „подизање стопала на штиклу увек утиче на нашу биомеханику".

Др Славковић за РТС наводи да се пацијенткиње жале и на отоке настале усљед ношења високих потпетица, али и да им је углавном јако важно – када опет могу на штикле.

Око 75 одсто жена носи штикле, а оне и имају више проблема са стопалима, чукљевима и болестима кољена у односу на мушкарце. То је осим са обућом, повезано и са другим факторима који се односе на разлике у половима.

„Суштина је да повремено ношење високих штикли неће правити никакав проблем, али ако се оно пренесе на дуготрајно стајање, дуготрајно ношење и ходање у њима, то онда може да постане проблем када наше тело једноставно престане да користи те компензаторне механизме које поседујемо“, рекао је др Немања Славковић, уз поруку матуранткињама да је најважније - уживати у матури.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана