Пола вијека од одласка Коко Шанел: Икона елеганције и једноставности
Модна икона с другачијим виђењем свијета, која је стварала одјећу инспирисану једноставношћу и која је била симбол преокрета у свијету моде, Габријела Бонур Шанел, позната као Коко Шанел, преминула је прије 50 година, а иза ње је остало модно царство које и данас живи.
Била је амбициозна, талентована жена са осјећајем за стил и бизнис, која је стварала одјећу какву би и сама носила. Њен живот су пратили биједа и гламур, успони и падови, ратови, страдања и различити љубавни јади. Највећа револуционарка модне сцене била је препуштена себи, свом очају и величини, у вјечној борби против слабости, себе и других.
Највећи успјех и заокрет у свијету начинила је стварањем креација инспирисаних мушком одјећом. Са жена је скинула корзете, скратила им фризуре и хаљине да би се осјећале удобније. Рад је посветила елеганцији и једноставности.
- Моје креације не излазе из моде након само неколико дана. Поједини креатори праве хаљине које дјелују застарјело само три дана након што су створене - говорила је својевремено она, која је својим креацијама задовољила женски укус елеганције - блузама и одијелима, панталонама и хаљинама и накитом једноставног дизајна.
Рођена је 1883. године. Након што је научила да кроји, боравећи у Обазену, радила је као кројачица. Када није шила, пјевала је у кабареу чији су посјетиоци били официри коњице. Дизајнирање шешира почела је док је живјела са Етјеном Балзаном. У почетку је то разонода која је прерасла у бизнис. Она постаје лиценцирана дизајнерка 1910. године и отвара бутик у Паризу, у којем је продавала креације шешира. Каријера Шанелове је процвјетала када је позоришна глумица Габријела Дорзијат носила њене шешире у представи “Бел Ами” 1912. године. Након тога отворила је бутик у Довилу, уз помоћ Артура Капела, гдје је представила једноставну, сведену и комфорну одјећу. Године 1922. на Лоншан хиподрому, Теофил Бадер, оснивач париских галерија “Лафајет”, упознао је Шанел са Пјером Вертхајмером. Бадер је био заинтересован за покретање продаје парфема “шанел бр. 5” у својој робној кући. Године 1924. Шанел је постигла споразум са Пјером и Полом Вертхајмером, директорима парфемске и козметичке куће “Буржуа”. Створили су заједнички бренд “Шанел парфеми”, а они су јој дали подршку за производњу, пласман и дистрибуцију тог парфема.
На почетку Другог свјетског рата Шанел је затворила продавнице, а с обзиром на то да је овај период био специфичан по нацистичком одузимању имовине и пословних предузећа Јеврејима, добила је прилику да стекне финансијску контролу над парфемима “шанел”. Вертхајмери су били Јевреји, а Коко је тада поднијела захтјев њемачким званичницима да легализују једнако власништво. Размирице су ријешене 1947. године, када је добила ратни профит од продаје “шанела бр. 5”, а касније се Пјер сложио с њом да јој плаћа све трошкове до краја њеног живота.
Живот јој је био је пун интрига, љубавника и скандала - од богатог насљедника текстила Етјена Балзана, индустријалца Артура Едварда “Боја” Капела, руског племића Дмитрија Павловича, руског композитора Игора Стравинског, војводе од Вестминстера, Хјуа Ричарда, Артура Гросвенорома, до романтичне везе са бароном Хансом Гинтером од Динклиџа, за којег су многи тврдили је био њемачки шпијун.
У каснијим годинама остварила је још већи профит, срушила и вратила своју репутацију, изашла из моде и вратила јој се. Након њене смрти, већину њеног имања наслиједио је њен нећак Андре Палас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
