Од "Диора" до одјеће из Сиргојна: Прва дама Jугославије држала се једног модног правила

Увијек је изгледала префињено, док су одјевни комади које је носила на њој изгледали веома скупо. Међутим, Јованка је била изразито скромна када је мода у питању, те се није разметала. Њен гардеробер био је пун одјеће коју потписују страни модни креатори, али је такође била велика подршка домаћој модној инустрији и дизајнерима.

Друга половина 60-их година са собом је донијела и развој модне индустрије у Југославији, а велику подршку модној експанзији дала је управо Јованка. Наиме, она је била редовна гошћа на београдским сајмовима моде, док је за стране посјетиоце и сама организовала ревије домаћих колекција, а најчешће у просторијама Југоекспорта.

Од друге половине 1960-их, када долази до развијања модног дизајна некадашње Југославије, Јованка Броз постаје редовна гошћа на београдским сајмовима моде, а за стране посјетиоце је често и сама приређивала ревије домаћих колекција, најчешће у просторијама некадашњег Југоекспорта.

У оквиру ових манифестација, прва дама Југославије је организовала и ревије у част највиших државних званичника и њихових супруга. Тако је Јованка организовала и ревију за жену предсједника Републике Португалије Марију Естелу да Коста Гомес у октобру 1975., данску принцезу Бенедикту и принца Рихарда у новембру 1975., али и супругу предсједника Француске Валери Жискар д ́Естен 1976. године.

Један од домаћих модних креатора који је имао прилику да лично презентује своје моделе првој дами, био је Александар Јоксимовић који је том приликом представио своју грандиозну колекцију из Витраж моде.

Посјећујући ревије, обично у друштву неког од високих политичких и партијских функционера, она је оживљавала интерес за домаћу моду истовремено је високо позиционирајући међу осталим врстама културних продукција.

Модни магнати, попут Балмејна, Баленсијаге и Диора били су присутни у њеним колекцијама, па је краљица југословенског стила остала препознатљива и по Балмејновом мантилу. За обућу је углавном бирала једноставне салонке, Балмејнове потпетице или оне из домаћих занатских радњи. Читав изглед употпуњавале су претежно кожне ташне у животињским дезенима и дамски шешири у разним кројевима.

Прва дама је често давала подршку и ручној трикотажној производњи из Сирогојна.

Јованка је пратила свјетске модне трендове, али је изградила и свој лични, префињен и гламурозан стил - препознатљив по одјећи кројеној уз тијело, отвореног деколтеа, наглашеног струка, са скупоцјеним али децентним накитом.

Пркосила је модним трендовима, а њена скромност огледа се и у чињеници да је одјевне комбинације понављала више пута.

За дневну одјећу Јованка је најчешће бирала пажљиво скројене и струкиране костиме од штофа, свиле, а понекад и Шанелове костиме. У њеном гардероберу вечерњих тоалета често су се могли наћи и комади од свиле и лана. Њени одјевни комади су били најчешће свијетлих боја и често с контрастним детаљима, мада је вољела да понесе и љубичасту и тамно зелену боју.

По свему судећи, њена одјећа је била мјешавина југословенске модне индустрије, занатске производње, али и највећих свјетских модних кућа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.