Да ли ћемо због климатских промjена морати да мијењамо своје навике испијања кафе?

Свако зрно кафе пређе огроман пут да би се нашло у нашим шољицама, ево какве ефекте ово има на климатске промjене.

Многи од нас јутро започињу уз кафу: док неки бирају јак еспресо или турску да их брже разбуди, други се одлучују за капућино или нес. Онда после подне слично наручујемо у кафићу са пријатељима. У чину испијања кафе свакако нисмо усамљени - штавише, сваког дана човечанство попије око две милијарде шољица овог напитка.

Дан по дан, на годишњем нивоу тако стижемо до потрошње од око 10 милиона тона кафе, са арабиком и робустом као водећим сортама.
Култивација ове биљке угрожена је у светлу климатских промена - чак и при умереном загревању, процењује се да ће Бразил, као највећи светски произвођач, до средине века изгубити услове за раст кафе на 80% површина на којима се она тренутно узгаја.

Међутим, постоји и друга страна медаље: кафа има сопствени негативни утицај на животну средину - у појединим државама се зарад ширења плантажа у већем обиму крче шуме. Али последице по планету ту не стају. За узгој кафе су потребни енергија, вода, ђубрива, пестициди и машине, а самим тим, долази до ослобађања гасова са ефектом стаклене баште.

Кафа је изузетно осjетљива на климатске промjене
Прича о кафи почиње стотинама хиљада километара далеко од Србије - у тропима, односно појасу кафе који се протеже кроз Латинску Америку, Африку и Азију на великим монокултурним пољима.

Током сезоне киша узгајивачи сеју семе ове биљке на својим плантажама, а онда након 3-4 године бриге и редовног наводњавања убиру прве црвене плодове налик трешњама. Како се ради о вишегодишњим засадима, кафа је веома рањива на променљивост климе и ширење штеточина и болести којима је непрестано изложена.

Преко 55% свjетске кафе узгаја се у Латинској Америци, а највећи произвођач је Бразил. Поред латиноамеричког континента, истичу се и Вијетнам, Колумбија, Индонезија и Индија. Ипак, у светлу глобалног загревања, поставља се питање: да ли ће наша кафа и у наредним деценијама имати исто порекло?

Узимајући у обзир осетљивост биљке на климатске промене, аутори неколико различитих студија дошли су до закључка да би већ до средине века услови на данашњим плантажама могли да постану неадекватни за кафу.

Тако се у извештају Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ) о безбедности хране наводи да ће се Етиопија опростити од петине области у којима успева кафа уколико тамошња температура порасте за 2,4 °Ц. Пројекције су још суморније за Никарагву: преко 90% погодног земљишта нестало би у случају да се ова држава загреје за 2,2 °Ц.

Према истраживању из 2019. године, кафа ни данас није имуна на ризике настале услед климатских промjена: због пораста температуре и мањка падавина смањују се приноси, али и квалитет самог зрна.

Док нека подручја трпе губитке, другима глобално загревање иде на руку - наиме, територије које су удаљеније екватора и веће надморске висине могле би временом да постану одговарајућа станишта за кафу. Али, како истичу научници, виши предели можда немају довољно дубоку и богату земљу за плантаже или се већ користе у друге сврхе: за производњу траженијих усева или за обезбеђивање екосистемских услуга.

Другим ријечима, питање је да ли има довољно простора погодног за кафу у овим промењеним условима.

Али климатске промене не штете кафи само подижући живу у термометру навише и реметећи падавинске обрасце: још једна велика брига за узгајиваче јесте експанзија штеточина и болести.

Мала буба латинског назива Хyпотхенемус хампеи, која напада кафу, годишње на плантажама направи штету од 500 милиона долара. Посебну главобољу задаје етиопијским пољопривредницима - пре шездесетак година тамо уопште није била примећена, али се до 2003. раширила југозападним деловима Етиопије.

Међународни тим истраживача предвођен стручњацима из Кеније спровео је 2009. године експеримент - том приликом они су показали су да се оптимална температура за размножавање ових инсеката креће у распону од 25 до 27 °Ц, а штеточине могу да преживе температуре између 15 и 32 °Ц. Ако се места са дневним температурним просеком од 26,7 °Ц загреју, то би могло јако да утиче на динамику популације и да се одрази на узгајиваче у кишовитим поднебљима попут Колумбије.

Са друге стране, кафа је демонстрирала своју важност у борби против климатских промена: агрошумарски системи у којима дрвеће расте у симбиози са вишегодишњим културама, каква је и она, могу да буду ефикаснији у складиштењу угљеника у односу на оне који са једногодишњим биљкама. Плантаже кафе у полусушним регионима доприносе повећању покривености стаблима захваљујући природној регенерацији, а сходно томе смањују се штетне емисије.

Изазови наступају ако дође до суше зато што се тада кафа и дрвеће такмиче за ограничене водне ресурсе, те је стога веома битно анализирање локалног контекста.

Негативни утицаји производње кафе
Да би кафа попримила препознатљив облик зрна или смеђе прашкасте сировине, неопходно је да, после брања са плантажа, прође неколико различитих фаза - врло вероватно на неколико различитих локација.

Бобице кафе се најпре чисте од опне, после чега следи сушење и млевење. Упакована у платнене кесе, кафа утоварена у авионе или на бродове путује ка произвођачима у чијим фабрикама пролази кроз процес пржења зрна, поновног млевења и паковања. Тек тада намирница је коначно спремна за потрошаче.

Упркос томе што су се латиноамеричке, афричке и азијске државе позиционирале као највећи узгајивачи, оне више од 90% кафе извозе у њеном сировом, непрженом облику, а финални кораци производње одигравају се претежно у Северној Америци и Европи.

Дакле, како би кеса кафе стигла до нас, треба да превали дуг пут. Баш као и до земаља које по глави становника попију највеће количине кафе - на пример, Финске, Норвешке и Исланда.

Поређења ради, ми у Србији у просеку, као појединци, не попијемо ни упола кафе колико попије просечни Финац, Норвежанин или Исланђанин. Овде се попије нешто преко четири килограма током године.

Али највећи удео у карбонском отиску кафе заправо не отпада на транспорт, већ на сам узгој - према оценама немачке компаније Тцхибо, преко половине емисија гасова са ефектом стаклене баште у производњи кафе настане управо на плантажама.

Откуд то? Одговор лежи у коришћењу енергије, воде, ђубрива, пестицида и машина.

Око 30% карбонског отиска приписује се потрошњи, а остатак транспорту, обради и одлагању отпада.

Велике разлике јављају се између конвенционалне и одрживе производње. Један научни рад који су написали истраживачи из Универзитетског колеџа у Лондону 2020. године доноси увиде у то: процењује се да просечан карбонски отисак кафе сорте арабика, увезене у Уједињено Краљевство из Бразила и Вијетнама, износи 15,33 килограма еквивалента угљен-диоксида на сваки произведен килограм.

Уколико се смањи употреба хемикалија, а транспорт се са авиона пребаци на бродове, карбонски отисак кафе смањује се чак четири пута - на свега 3,51 килограма еквивалента угљен-диоксида за килограм кафе.

Напослетку, и ви као уживалац кафе имате прилику да неутрализујете притисак вашег ритуала на климу - бирајући еспресо уместо напитка са млеком или загревајући воду на гасном шпорету уместо у кувалу. Такође, не би требало да користите више кафе или воде него што вам треба.

У анализи, коју је објавио часопис Цонсерватион, стоји да је најодговорнији избор заправо инстант кафа која има дупло нижи карбонски отисак, на 280 милитара воде, у поређењу са филтер кафом.

С обзиром на то да штетне емисије толико варирају, важни су и избори потрошача. Иако је тржиште и даље мало, интересовање за органску и кафу са еко ознакама расте. Додатно, карбонски отисак могао би да се умањи и напорима индустрије као што је премештање технологије и производних погона у државе-узгајиваче како би се кафа пржила и млела на домаћем терену.

Кафа је несумњиво на удару климе, али је и клима на удару кафе, тако да неутрализацијом свог доприноса климатским променама, произвођачи кафе између осталог - излазе у сусрет и самима себи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.