Како је ова српска ријеч ушла у стране језике

Многи не знају да је само једна српска ријеч ушла у многе свјетске језике. Да ли знате која је то ријеч?

У питању је ријеч „вампир“.

Ова мрачна и мистична ријеч пронашла је своје мјесто у енглеском, њемачком, француском и многим другим језицима, а њена прича води нас дубоко у народна вјеровања и легенде Балкана.

Како је „вампир“ постао свјетски феномен? Инстаграм страница "Порекло речи" открила је шта је истина.

„Реч „вампир“ се развила из речи „упир“ која је настала вјероватно од словенске конструкције о+пyр што значи „није спаљен“. Стари Словени су, наиме, палили своје мртве, а вјеровало се да се, они који нису ритуално спаљени, враћају међу живе.

Први писани подаци о вјеровању у вукодлаке-вампире међу Србима потичу још из 13. вијека. О убијању вампира говори се и у Законику цара Душана из 1349. године у члану 20: „О врачима, који тијела мртвих спаљују“.

Током 1727. године, забиљежено је име вампира, српског хајдука Павла, који се након смрти причињавао мјештанима, посјећивао их и давио, након чега четворо људи, који су га видјели, умире нејасном смрћу, а све се завршава откопавањем и пробадањем његовог леша колцем.

Прво помињање вампира у западној Европи било је 21. јула 1725. године у Бечком дневнику гдје се извјештавало о смрти Петра Благојевића из српског села Кисиљево. За њим је након неколико недеља умрло још девет особа. Сви су на самрти изјављивали да се покојник повамипирио и долазио да их дави и сиса им крв.

Након тога, наређено је да се отвори ковчег мртвака. Тијело је, наводно, било у потпуности очувано, а уста су му била пуна свеже крви. Када су му заболи колац у срце, крв му је потекла и на нос и на уши. Тијело су након овога спалили, а аустријски царски официр саставио је извјештај и послао га у Беч гдје је изазвао сензацију у штампи и у научним круговима.

„Тако се наша ријеч „вампир“ преко њемачког отиснула у друге језике“, писало је у објави Инстаграм странице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.