Ремек-дјело деведесетих: Депресиван крај филма и данас многе прогања VIDEO

Дејвид Финчер данас је један од најцијењенијих холивудских редитеља, а у каријери је нанизао све од хитова до филмова који можда нису остварили комерцијални успјех, али су временом достигли култни статус.

Ипак, почеци нису били сјајни. Далеко од тога. Први Финчерови кораци у свијету дугометражног филма били су на сету трећег Алиена који је од самих почетака био осуђен, или на компликовану продукцију (у најбољем случају) или потпуну катастрофу.

Финчер се, упркос проблемима и непрестаном натезању са студиом 20 сенчери фокс, извукао са омраженим филмом, кога се на крају и одрекао, иако је ријеч о филму који је далеко квалитетнији него што многи од нас памте.

Још само један трилер

Нјегов слиједећи редитељски пројекат био је трилер ''Седам'', који на папиру дјелује као још само један од многобројних трилера који су се у то вријеме манијакално штанцовали, али у пракси се показао као један од оних филмова који се и данас сматрају једним од најбољих филмова деведесетих.

И данас, тачно 25 година касније, утицај Финчеровог морбидног излета у свијет серијских убица и даље се може осјетити, а чак и након безброј имитација које су се свих ових година појавиле, филм је и даље изненађујуће шокантан и показује да се холивудским главешинама понекад омакне оригиналан, бескомпромисно мрачан и комерцијално успјешан филм, који у подједнакој мјери обожава и критика и публика.

Ипак, како то бива у Холивуду, ''Седам'' се замало није догодио.

Деведесете сажете у 127 минута

Прослављени редитељ видео-спотова тек је крочио у свијет дугометражних филмова и догодио му се Осми путник 3. дио (Алиен 3), а комбинација готово шизофрене недоријечености студија и Финчерове неискусности резултирала је филмом након којег се редитељ повукао у оно што му најбоље иде - рекламе и видео-спотове.

Као што је то тада сликовито описао: “Радије бих умро од рака цријева него снимио још један филм”.

Међутим, једном кад су се страсти смириле, знао је да поново жели да се врати филму, али овог пута под својим условима. Био је свијестан да то значи да ће морати да жртвује дио умјетничке слободе, али трудио се да то овог пута буде сведено на минимум.

Ипак, Седам се показао као остварење свих његових снова, али и то је дошло с дозом страха јер млади је редитељ напокон добио прилику да оствари своју визију. Нјегов помоћни редитељ Мајкл Кан у једном се интервјуу осврнуо на тај тренутак.

“Дошао сам до њега и рекао му: 'Погледај, све је ту, сви смо ту. Успио си! Снимамо филм. Тамо је Морган Фримен, тамо је Брад Пит, а тамо Кевин Спејси, није ли то невјероватно? Није ли то све што си желио?' Погледао ме као да сам пао с Марса и рекао ми: 'Не, ужасно је. Сада оно што ми је у глави морам извући из вас, кретена”', испричао је Кан.

А сценарио за Седам неки су описали као “оно што се 'Кад јагањци утихну' није усудио да буде”, ноћна мора за крај вијека, сав бес, усамљеност и разочарање маскирани у трилеру о лову на серијског убицу опсједнутог смртним гресима.

Финчер се жанру који га је прославио више пута враћао и премда су неки од његових каснијих филмова чак и у много чему бољи од филма Седам (рецимо, Зодиак), Седам се некако одржао као миљеник публике и тешко је пронаћи листу најбољих трилера свих времена а да на њој нема овог ремек-дјела деведесетих, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.