Госте дочекује у опанцима и са ракијом у руци - правог српског домаћина сада можете и да унајмите

ГС
Foto: РТРС

Чим слете у Србију, госте из иностранства још на аеродрому упозна са најљепшим лицем државе. Уз "помаже Бог" и топлу добродошлицу, водич Жељко Петровић туристе дочекује обучен у српску ношњу. Спроводи их кроз цијелу земљу и упознаје са знаменитостима, међу којима су и старе српске кафане - оне у којима се храна крчка на смедеревцу. Међутим, за праву домаћинску атмосферу води их код маме на ручак

У опанцима, са ракијом у руци, туристички водич Жељко Петровић приређује топлу добродошлицу за оне који госте из иностранства, пословне партнере, рођаке из дијаспоре желе да дочекају на традиционалан српски начин. Услугу је назвао "Унајми Србина".

Међутим, за праву домаћинску атмосферу води их код маме на ручак.

У опанцима, са ракијом у руци, туристички водич Жељко Петровић приређује топлу добродошлицу за оне који госте из иностранства, пословне партнере, рођаке из дијаспоре желе да дочекају на традиционалан српски начин. Услугу је назвао "Унајми Србина".

"Ту је велики осмјех, ту је ракија, уз моје пријатеље водиче можемо и да одсвирамо мало хармонике, мало трубе, неко народно коло", рекао је Жељко за Интернет портал РТС-а.

Долазни перон је, како каже, прво место гдје се гости сусретну са Србијом Зато им гостопримство треба указати чим слете.

"Први излазак у нашу средину је сусрет са правим Србином, у народној ношњи, са осмехом, раширених руку, са ракијом у џепу. Овде смо да оживимо традицију и да је прикажемо нашим људима који живе у иностранству али и странцима, јер многи људи долазе по први пут у Европу, неки из далеких земаља - из Јужне Америке, Аустралије, Африке, далеке Азије, Америке. Можда је Београд баш први град са којим имају сусрет у Европи и лепо је да се на тај начин упознају са европском културом, али ће се овако прво упознати са српском културом", објашњава Жељко.

А на питање како гости реагују када га угледају тако обученог, каже да су реакциј су сјајне.

"Људи ми се се осмехну а и не познају ме, не познају човека који их дочекује. То је један плус за туристичку понуду наше земље, а и плус за мене као домаћина" каже Жељко.

Госте упознаје са знаменитостима Србије. Воли да их одведе и у старе српске кафане, оне у којима се храна крчка на смедеревцу. Међутим, води их и код маме на ручак. 

-Ја радим са странцима који долазе из тропских крајева, гдје су нон-стоп под климом, научили су да живе у већим или мањим кућама или становима, немају смедеревац као што га ми и даље држимо у кући и на њему крчкамо. Волим да осете шта је то животни стил у нашој земљи, а дефинитивно се тај животни стил и даље повезује са старим временима. Заиста је лијепо када се отвори нека тегла домаће салате, краставца, парадајза, када се спреми нешто домаће што нема чак ни у ресторану у градовима, тако да је то велики доживљај и нешто што прави разлику у самој туристичкој понуди - додаје он.

А на питање колико су традиционална јела важна за промоцију Србије, однсно- могу ли сарме, прасетина и ајвар да намаме странце додаје да могу наравно.

"Међутим оног момента када они то пробају - е, тад смо их купили. Ми морамо да радимо на моменту да их намамимо да дођу, јер укус не могу да осјете тамо, ми сарму не можемо баш лако послати авионом, а чим слете можемо их одвести на неку домаћу храну.

Ја сам довезао госте на аеродром, после седам дана у Србији један од највећих утисака њима је храна. Први дан су пробали кувану ракију, седми дан су такође пили кувану ракију, јер сад је зима. Тако да то носе као један од најлепших утисака. Наравно, било је ту и све оно што иде - кајмак, печење, сарма, ајвар.

Једноставно, нема добре дестинације са лошом храном. А ми смо и добра дестинација и још имамо сјајну храну.

Како туристи реагују на оно што осете и виде у Србији, има ли разлике у односу на то из које земље долазе?

- Генерално има, али махом се та разлика види у ономе што гости желе да осете. На пример, приметио сам да западни свет, западна Европа, САД, Канада, они су више заинтересовани за градске обиласке, за историју до танчина, и ону давну и скорашњу, док су гости којих је ове године било највише, а то су гости са Блиског истока, највише заинтересовани за природне лепоте.

Има разлике, али генерално се утисци своде на задовољство, на пријатност, на захвалност и на онај моменат кад на крају кажу: "Ух, да ми је још једно три-четири дана".

Већ десет година радиш као туристички водич. Туристе упознајеш са Београдом, али и дijеловима Србије у које многи од нас који овдjе живимо нисмо зашли. Шта би издвојио као бисере туристичке понуде Србије?

- Морам рећи да је Србија пуна тих бисера. Оно што је дефинитивно нешто што оставља туристе без даха је Увац, поглед са видиковца, да ли је то Ледени, да ли је то Молитва, сви видиковци су сјајни.

Наравно, Београд оставља озбиљан утисак јер је то град пун енергије. Овај град чак ни пандемија не може да поремети у том смислу. И то је оно што ја покушавам да одржим на својим турама, да се енергија осећа између људи и да се осети енергија наше земље.

Уз то, Голубачка тврђава, коју посећује око 150.000 људи годишње. Нови Сад ће бити престоница културе Европе следеће године, ми то морамо да искористимо. Имамо озбиљне фестивале, да не залазимо у то ко коју музику више воли, али Гуча, Егзит, Бир фест, Нишвил, многи мањи фестивали имају озбиљну шансу да се наметну.

Генерално, имамо озбиљан потенцијал и у равници, и на планини, и поред воде, и у центру града.

Поменуо си Београд, ту се пред гостима често појавиш и у униформи Титових пионира. Да ли је Југославија атрактивна тема за странце?

- Јесте, пре свега та прича о Југославији, о животном стилу, начину живота, стварању и распаду Југославије. Титова фигура као политичара, као државника такође је интересантна. Имамо Музеј Југославије који је најпосећенији у Београду, а мислим да ту има простора за још неки музеј који ће причати о Југославији на неки различит начин.

Тако да ја, уз народну ношњу, некад будем са шајкачом, а онда код Пионирског парка ставим титовку, црвени шал и то опет изазива осмехе. На тај начин њима представим како је то било - мало другачије, а опет интересантно време за неке, ето, мало старије генерације.

У Београду организујеш и бесплатне пешачке туре. То постоји у готово свим метрополама. Објасни нам како то изгледа и зашто је бесплатно?

- То је невладин пројекат покренут пре неких десетак година, у тренутку када ова земља није причала о туризму. У оним моментима морало се доћи до гостију. Ми смо били екипа младих људи при завршетку студија, неки су већ завршили, имали смо лиценце и кренули то да радимо. То је одјекнуло у хотелима, у хостелима, међу људима који се баве туризмом. Људи су долазили на те туре, ми смо им делили ракију, разгледнице, причали два и по сата пуним плућима о Београду, о Србији. Људи су почели да памте, да причају, појављивали су се неки блогери који су писали о томе. Полако је кренуло и сада то даје резултате.

На тај начин промовишемо и остале туре. Ја увек питам: "На колико сте дошли?" Они кажу: "Два дана." О.К. хвала вам, то је лепо да осетите Београд. Ако имате простора и не журите, останите бар пет, а онда можете видети нешто и ван Београда.

То је поента, да се упознају са Београдом, али да их на неки начин убедимо да морају да остану дуже. Јер свака ноћ у Београду је тура за водича, једна ноћ у хотелу, хостелу, апартману, још два-три ручка, вечере, доручак, један музеј, други сувенир и то је целокупна прича која оставља траг и у економији наше земље.

Поменуо си пандемију. Колики ударац је коронавирус задао српском туризму?

- Ја волим сликовито да прикажем оне прве месеце, половину марта, април, мај. То је изгледало као кад сву шуму посечете и остану само пањеви, тако је туризам изгледао. Од сезоне која је требало да буде најбоља до сада, доживели смо потпуни крах.

То је сада почело да се опоравља. Али нема више великих тура, сада долазе појединци и са њима нове шансе.

Колико је то утицало на профил туриста који долазе у нашу земљу?

- Утицало је доста. Ја последње две године имам махом госте који су ван Европске уније. Нпр. госте из Уједињених Арапских Емирата, махом Индијци, додуше и Арапи, затим из Саудијске Арабије, Кувајта, Индије, они су били бројнији ове године. Има доста Руса, међутим, нема оног броја западњака, на пример, Немаца, као што је то било пре. Групе из региона су почеле да се враћају, али мислим да ће тек да се осети добро побољшање следеће године.

Морамо се свакако борити за то и ево једног позива свима који су у туризму да нешто ново додају у своју понуду не би ли још неку услугу пружили гостима који и у време пандмије бирају да дођу у Србију. Није Србија за сада онако популарна као што је на пример Шпанија, Италија, и увек морате ићи корак напред, да будемо један корак испред других.

Ту помаже, на пример, визна либерализација, увођење нових авионских линија, овако нека услуга као што је имам. Морамо урадити нешто што ће нас издвојити, да будемо другачији.

Осим лепих успомена, за које си свакако и ти заслужан, шта је оно без чега странци не одлазе из Србије?

- Морам рећи да не одлазе без тегле ајвара, без бар малог чокањчића ракије, зависи колику су торбу понели. Уколико неко има велику торбу, буде ту и два-три литра. Не одлазе без добрих фотографија са лепих дестинација, и не одлазе са мишљу да се неће вратити.

То је највећа ствар коју можемо добити на крају - једно велико хвала, велики осмех, и оно што ће урадити за нас кад дођу кући. А то је прича са пријатељима, породицом, пословним партнерима, причаће о нашој земљи и то је наша победа, јер док год буду причали о нашој земљи, то је много лепа ствар.

Уверена сам да по повратку не мењају водича. Жељко, хвала ти најлепше на овом разговору. Сада ми само реци - хоћемо ли после овога на ћевапе или на свадбарски купус?

- Знате шта, можемо кренути мало са свадбарским купусом, а наставити са пар ћевапа. Ако треба да се бира, ја не знам заиста шта бих вам рекао. Да смо у Чачку, можда би био свадбарски купус. Да смо негде на југу Србијe, били би то ћевапи. Пошто смо у Београду, може да буде комбинација.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана