Џејми Оливер: У српској кухињи волим...

Политика
Џејми Оливер: У српској кухињи волим...

"Надам се да ћу имати прилику да лично пробам ваша сјајна јела, уз неизбежно домаће пиво или ракију у једном од београдских ресторана о којима сам толико слушао."

Сви који су одгледали бар једну епизоду кулинарског серијала Џејмија Оливера (38) знају да код њега све пршти од брзине. Велики поборник здраве исхране, Британац који је покушао да реформише исхрану школараца са обије стране Атлантика, овог пута је превазишао самог себе, одлучан да одузме и посљедњи изговор онима који тврде да немају времена да сами спремају здраве оброке.

Књига рецепата „Све за 15 минута" ових дана је изашла и на српском у издању „Алнарија", а свјетски славан кувар је тим поводом мејлом одговорио на неколико питања за Политику.

Да ли ова јела заиста могу да се спреме за 15 минута или је наслов трик да бисте лење људе увукли у кухињу?

Осврнувши се на „Све за 30 минута" помислио сам: ово су баш велика јела, више за петак или суботу вече. Желио сам да их сведем и убрзам, да буду оброци које можете припремити било ког дана у недјељи. Рецепти су универзални, а српско издање је по свему идентично оригиналној верзији на енглеском, и текст и слике. Једина разлика је језик.

Да ли мислите да је недостатак времена главни разлог зашто запослени родитељи одустају од кувања и радије бирају готова јела и брзу храну?

Нажалост, реалност нас ту погађа суровим бројевима. Тачно је да запослени родитељи имају веома мало времена за кување. То је управо и идеја која стоји иза ове књиге, да можете направити чуда са једноставним намирницама и помоћу чудесних кухињских уређаја који су широко доступни и штеде много времена. То значи да нема препрека да се штедљиви кувар или куварица баце на „Све за 15 минута" – данас није превише очекивати да се има мултипрактик или блендер, а успјех ових рецепата сигурно зависи од ових малих помагала. Пошто се здрав оброк може направити за само 15 минута, нема изговора.

Залажете се за здраву храну. Шта не бисте никада ставили у фрижидер или оставу?

Никада не користим вјештачку храну нити храну непознатог поријекла. Чак ни у мору производа који имају много соли и адитива није тешко наћи оне природне. Ако желите да сачувате здравље, морате да буде свијесни избора који правите и да се борите.

Шта мислите о органској храни. Да ли у вријеме кризе вијреди трошити новац на њу?

Мој начин живота, кампање и кувари довољно су јасна порука шта мислим о томе.

На телевизији је много емисија о кувању и славних кувара. Мислите ли да људи кувају више или мање него прије 20 или 30 година?

Врло је верјоватно да су раније кували више, јер онда није било толико готових јела и радно вријеме је било другачије. Међутим, ако гајите страст према кувању, није важно када и гдје живите. Све је ствар избора и ви сами одлучујете како ћете живејти. Вјерујем да бих ја и да сам тада живио кувао као сада. То је просто моја пасија.

Кување је у Србији и даље углавном женски посао. Да ли је тако и у Британији?

Исто је, али знате како кажу. Жене кувају више, али мушкарци су бољи кувари! Даме, опростите ми!

Није лако научити дјецу да заволе броколи и купус кад већина, бар у нашој земљи, више воли помфрит и пљескавице. Као отац четворо дјеце, имате ли неки савјет? Да ли икада купујете дјеци „хепи мил" или наручујете пицу?

Чак и када се чини да здрава храна није баш популарна међу малишанима, суштински је важно да им се учини привлачнијом. Поента је да се од тога направи забава, да се сами укључе у припрему. Увијек позивам дјецу да ми се придруже у кухињи и онда сами правимо чудесне и храњиве „срећне оброке".

Имате доста књига рецепата. Да ли их рециклирате? Гдје налазите инспирацију?

Када сам почео да пишем рецепте, то је био само процес смишљања сјајних комбинација и идеја. Такође сам се трудио да укључим намирнице које су по сезонама свима доступне. Није толико важно да рецепт буду нови, већ да се вријеме припреме сведе на најмању могућу мјеру. Права мудрост је максимум укуса за суперкратко вријеме, па сам их прерађивао све док и најпросјечнији кувар у нашој канцеларији није могао да спреми јело за мање од 15 минута. Ово је ипак право кување. Ништа није скривено у рерни или поклопљено у шерпи. Поента је у тигањима, роштиљу и воку.

Која земља вам је највећа кулинарска инспирација?

Желио сам да изаберем од сваког најбоље, да јела буду брза а укуси препознатљиви и омиљени широм свијета. Од кејџуна и индијског роштиља до дивних тајландско-азијских укуса. У „Све за 15 минута" имате неколико потеза, као у плесу. Постоји и ограничени број састојака, јер бисте много времена потрошили на отварање кутија. Умјесто шест различитих зачина користим гарам масалу; умјесто печених пасираних папричица и уља стављам харису. Да свима буде једноставно и лако.

Да ли сте пробали нешто од хране и овог дијела Европе. Ако јесте, шта вам се највише свидело?

Мој тим је посјетио Србију и пренио ми укусе ваше земље. Свиђа ми се то што још увијек поштујете традиционалну кухињу и правило о три оброка дневно. Најбоље је што успијете да месо убаците у већину јела на веома разнолик начин. Надам се да ћу имати прилику да лично пробам та сјајна јела, уз неизбјежно домаће пиво или ракију у једном од дивних београдских ресторана о којима сам толико слушао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана