Газда клуба грешком изударао пјевачицу

БЕОГРАД - Пјевачица Јасна Шћепановић отворивши душу пред једним медијима истакла је како јој "никаква прича, а посебно наводна веза са Душком Тошићем, није била потребна да би се за њу чуло".

Како је објаснила - то би се свакако догодило "због ситуације кад су потегли пиштољ у кафани на њу".

Што се Тошића тиче, тога јој је више преко главе.

- Мука ми је више од спајања са њим. Нисам тежила ка томе да ми нешто донесе, само сам испричала да сам га срела. Одјекнуло је као се не знам шта десило. Моје име би свакако одјекнуло због ситуације кад су потегли пиштољ у кафани на мене. Нису ми биле потребне приче са Душком. Можда је и занимљвио да кажем да су ме на једном наступу помешали са другом певачицом коју је неко хтео да туче. Посвађали су се власник клуба и моја колегиница, а имале смо исте јакне. Добила сам батине ни крива, ни дужна. Ударио ме је власник клуба. Била сам колатерална штета. Клепио ме је по глави. Било је још ситуација, али хајде, нећемо детаљисати о томе даље. Тај човек ми се извинио касније - за „Ало“ је испричала Јасна, која иако је завршила економију, одувијек је знала да ће кренути другим путем.

- Завршила сам Економску школу. Доказала сам себи да увек могу више од онога што се намеће. Почела сам да зарађујем још као мала. Продавала сам сладоледе да скупим паре. Нисам била своја у Колашину и знала сам да ћу наићи на осуду уколико тамо почнем певачку каријеру. Сматрала сам да могу више, те да у малом граду не могу да напредујем - казала је онда она, додајући да је њена породица била јако љута када је она решила да своју срећу потражи у другој држави.

- Осуда је било и када сам отишла у Истанбул. Када сам отишла у Турску, породица месецима није говорила са мном. Ишла сам корак по корак, будући да нисам желела да ми ико помаже на мом путу ка успеху - рекла је пјевачица за поменуте медије.

Подсјетимо, Јасна се недавно нашла у фокусу први пут проговоривши о томе како већ две и по године живи без сина Дениза ког јој је, како је објаснила, киднаповао бивши партнер.

Када га је отац одвео од мајке, Дениз је имао тек нешто више од две године.

- Две и по године смо на суду и мој бивши партнер има привремено старатељство, на шта сам ја уложила жалбу. Дениз сада има пет година. Две и по године покушавам да вратим свог сина. Он је у међувремену добио старатељство, па је оно обарано и сада смо и даље на суду за старатељство. Без обзира на судску пресуду, ја дете виђам, али и чујем, искључиво када њему то одговара и увек уз његову присутност или неког његовог. Деси се да не видим дете по пар месеци. Онда узме телефон и снима дете од две и по године како грли његову бившу супругу, са којом није могао да има деце и са којом се у међувремену помирио и зове је мама, па ми онда тај видео пошаље. До те мере ме је таквим стварима доводио до лудила, да сам ја у једном периоду помишљала да се убијем - казала је, између осталог, видно потресена Јасна.

Ту се, међутим, није и заустављала.

- Врхунац свега се десио у фебруару, када је мој рођени брат оболео од леукемије. Молио ме је да му доведем Дениза да га види последњи пут. Иако у том тренутку нисам имала контакт са њим, а ни са дететом, написала сам му поруку у којој сам га замолила да оставимо све по страни и заборавимо све што се десило, да доведе Дениза у Београд, где се Михаило лечио, јер жели да га види последњи пут, да буде човек и уради то, па нека га онда поново врати у Македонију. Он је само погледао поруку и није ништа одговорио. Мој брат је умро неколико дана после тога - рекла је у емисији „Бележница душе“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.