Звијезда Бетелгез најтамнија у својој историји

Праћење се врши у различитим опсезима електромагнетног спектра, бројним мјерењима В филтером, затим на таласним дужинама зрачења титанијум-диоксида као и у блиском инфрацрвеном подручју.

 Бетелгез и Антарес (Алфа Шкорпије) су нама два најближа црвена суперџина чијим гравитационим колапсом језгра настаје супернова другог типа.

Скорашња фотометријска посматрања указују на примјетно опадање сјаја Бетелгеза, почевши од октобра ове године.

Забиљежен је сјај В = +1,12 магнитуде дана и то 7. децембра и та вриједност представља историјски минимум за модерно доба. Бетелгез пролази кроз сложене квазипериодичне промјене сјаја, при чему је доминантан период од приближно 420 +/-15 дана. Такође, забиљежене су и дугопериодичне промјене (циклуси у трајању од пет до шест година) као и краћи (од 100 до 180 дана) са мањим амплитудама промјене сјаја.

Бетелгез је тренутно најтамнији у протеклом периоду од 25 година у педесетогодишњој историји фотоелектричних мјерења у В омјеру. Варијације сјаја су компликоване и потичу од пулсација као и од раста и опадања огромних супергранула у конвективној зони звијезде. Мјерења у обиму од 705 нанометара као и у блиском инфрацрвеном подручју показала су да у овом тренутку Бетелгез има релативно јаке апсорпционе линије титанијум-диоксида, што указује на ниску фотометријску температуру атмосфере од 3.580 Келвина. Поређења ради, када је у максимуму сјаја (уобичајено за В обим 0,2 - 0,3 магнитуда) температура атмосфере износи 3.660 К.

Стање у коме се Бетелгез тренутно налази пружа прилику за нова фотометријска истраживања, као и снимање звијезде адаптивном оптиком. Због наведених разлога, Бетелгез је често праћен и “Хабловим” свемирским телескопом у сезони 2019/2020. од стране Андреа Дупреа (CFA), водећег истраживача у програму CFA MOB МОБ програма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.