Зима долази: Да ли нас очекује мало ледено доба?

klima101.rs
Зима долази: Да ли нас очекује мало ледено доба?
Зима долази: Да ли нас очекује мало ледено доба?

Уколико на вашем интернет претраживачу укуцате "мало ледено доба", велика је вjероватноћа да ћете наићи на апокалиптичне наслове због којих ћете се запитати да ли је Џорџ Р. Р. Мартин мислио на нешто друго, осим на Бijеле ходаче, када је рекао да зима долази.

Наиме, медији често најављују да нас у наредних десетак година чека период захлађења са јаким зимама и драстичним падом температура. Не би било необично ни да наиђете на текстове који тврде да је глобално загрijaвање само још једна завjера, будући да је недавно око 500 високо образованих људи, од којих већина нема искуства у проучавању климе и њених промена, потписало тзв. Европску декларацију о клими (There is no climate emergency) у којој негира људски утицај на климатске промjене и тврди да оне нису ургентан проблем.

Конференције поводом промовисања декларације одржане су 15. октобра у Бриселу, Риму и Ослу, а као један од доказа наводи се да је планета Земља скоро изашла из стања Малог леденог доба, те да се сада природно загријава, па се због тога региструје пораст средње глобалне температуре.

Вријеме када је Темза била залеђена

Мало ледено доба је термин којим се означава период захлађења, који је услиједио након средњовјековног топлог периода. Научници се не слажу једногласно око година почетка и краја овог раздобља, једни сматрају да је трајао између 16. и 19. вијека, док други кажу да је овај период почео око 1300. и трајао до око 1850.

Иако постоје историјски записи о зимским сајмовима који су се током овог раздобља одржавали на залеђеној Темзи, преко чијег леда су пролазили и коњи са вучним колима, истраживачи су ипак сагласни да ово није било право ледено доба и сматрају да би назив овог периода требало да се промјени да не би сугерисао нетачне закључке.

Овај догађај није био глобалног, већ регионалног карактера, а како указују новија истраживања, средња температура сјеверне хемисфере била је на врхунцу захлађења тек за 0,5 степени Целзијусових нижа у односу на средину двадесетог вијека. Иначе током врхунца посљедњег леденог доба, пре 12.000 година, средња глобална температура је била мања за четири степена Целзијусових.

Шта је довело до Малог леденог доба?

Истраживања указују да није постојао јединствен узрок, али оно што се доводи у везу са падом температуре јесте вјероватно синергиско дјеловање слиједећих фактора:

Смањено зрачење Сунца

Повећана вулканска активност, чије су честице у атмосфери блокирале Сунчеву светлост

Промјене у приступу обраде земљишта, замјена тамних шума обрадивим земљиштем допринела је до пораста укупног одбијања Сунчевих зрака

Како указује скоро спроведена студија географа са Лондонског универзитетског колеџа, промјени климе допринијела је и колонизација Америке. Крајем 15. вијека, прије првог контакта са Европљанима, процијењује се да је број укупних становника на овом континенту био око 60 милиона.

У наредних стотинак година тај број се смањио на пет до шест милиона, услијед епидемија болести изазваних микоорганизмима које су Европљани донијели са собом, а на које имуни систем америчких старосједелаца није био припљемен, ратовања, робовласништва и друштвеног колапса. Посљедично, услијед пада броја популације, прорачунато је да је око 56 милиона хектара земљишта које је до тада било обрађивано, што је слично површини Француске, настанила шумска вегетација.

За тих стотинак година дошло је до пада концетрације угљен-диоксида у атмосфери за седам до 10 ппм (7 до 10 молекула угљен-диоксида на милион молекула у ваздуху), што потврђује и детектована смањена концетрација угљен-диоксида у леду Антарктика повезана са овим периодом и указује да је људска активност имала утицаја на климатске промјене и прије почетка индустријске револуције.

Да бисмо боље сагледали данашњи утицај људи на климу, овдје ваља напоменути да тренутно сагоријевање фосилних горива доприноси да се на годишњем нивоу, у атмосфери концентрација повећава за по 3 ппм.

Да ли нас заиста ускоро очекује ново мало ледено доба?

У септембру 2018. вебсајт Space Waether Archive интервјуисао је Мартина Млинкзака, Насиног истраживача, који је говорио да је услијед релативне смањене Сунчеве активности, температура Земљине термосфере (једног од највиших слојева атмосфере) достигла најниже вриједности од четрдесетих година двадесетог вијека, од када се ова мјерења и спроводе.

Упркос томе што у интервјуу није било ријечи о вриједностима температуре на Земљиној површини, чије су забиљежене високе вриједности током љета ове године обориле 396 рекорда у 29 земаља, страни и неки медији из региона преносили су вијест да би смањена активност Сунца могла да доведе до новог малог леденог доба, иако је у претходном сценарију било још фактора који су довели до захлађења.

Овим натписима допринијеле су и информације из модела који је конструисала Валентина Жаркова, професорка математике на Универзитету Нортамбрија, који предвиђа да ће Сунце бити у фази минималне активности у периоду између 2020. и 2055. Међутим, неки научници критикују овај модел, будући да је конструисан на бази података сакупљаних само током 35 година и да није у могућности да прецизно реконструише соларну активност у прошлости, те да није реално очекивати да би дао прецизне податке о будућој активности.

Модел индијских научника Прантике Бовмик и Дибјенду Нандија, објављен у научном часопису Nature, може да реконструише Сунчеву активност до 1930. Према овом моделу предвиђа се да ће Сунчева активност бити релативно стабилна у наредних 11 година, односно слична данашњој, а свакако доста већа него у периоду Малог леденог доба, када је забиљежена минимална Сунчева активност, такозвани Маундеров минимум који је трајао од 1645. до 1715.

Шта би се догодило када би Сунчева активност заиста достигла минимум?

С обзиром да је Сунце само дијелом утицало на период такозваног Малог леденог доба, а да се већи ефекат приписује антропогеној и вулканској активности, научници не очекују тако драстичан пад температура, поготово узимајући у обзир климатске промјене које се тренутно дешавају и које загријавају планету, пише портал Клима101.

Вјеродостојни модели не предвиђају велики соларни минимум, а истраживачи кажу да чак иако би до њега дошло, средња глобална температура би се привремено смањила за 0,3 степена Целзијусових, док тренутни људски утицај на климу у просјеку доводи до раста од 0,2 степена Целзијусових на сваких 10 година.

Пет стотина људи ипак није у праву

Нова студија научног истраживача са Колумбијског универзитета, Нејтана Штајгера, објављена у Натуре часопису, указује да Мало ледено доба свакако није било глобалног карактера и да је до пада температуре дошло углавном у предијелима западне Европе и дијеловима Сјеверне Америке, за разлику од климатских промјена којима свједочимо, за које каже да не могу да се упореде ни са једном промјеном посљедњих 2000 година.

Наиме, од индустријске револуције промјене се дешавају свуда на свијету у истом смијеру и у исто вријеме, а таква кохерентност се не може објаснити природном варијабилношћу климе.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана