Земља се 2020. вртила брже него било кад у задњих 50 година

Г.С.
Земља се 2020. вртила брже него било кад у задњих 50 година

Прошче године је забиљежено 28 најбржих дана од 1960., а наша планета се окретала око своје оси неколико милисекунди брже од просјека.

То не треба да нас брине, окретање Земље око осе све вријеме мало варира јер на њу утичу промјене атмосферског притиска, вјетрови, океанске струје и кретање језгра.

Овакво једва примјетно повећање или смањење брзине може бити незгодно једино за оне који се баве ултрапрецизним атомским сатовима који мјере Координирано свјетско вријеме (UTC), према ком постављамо своје сатове. Када ротација Земље одступи од UTC-а за више од 0.4 секунде, UTC тада крене да се прилагођава.

Додавање секунди

До сада су се током прилагођавања крајем јуна или децембра већином додавале "преступне секунде" како би се UTC ускладио с астрономским временом. Односно, до недавно је укупни тренд ротације Земље успоравао од почетка прецизних сателитских мјерења крајем 1960-их и почетком 1970-их.

Од 1972. године стручњаци отприлике сваких годину и по дана додају преступну секунду. Посљедње такво прилагођавање било је 2016. године, када је на Силвестрово у 23 сата, 59 минута и 59 секунди додана једна "преступна секунда", пише Live Science.

Међутим, прошле године су се ствари догодиле другачије и сада научници први пут размишљају о томе да се UTC-у одузме једна секунда. Наиме, дан у просјеку траје 86.400 секунди, али ће астрономски дан у 2021. у просјеку бити краћи за 0.05 милисекунди. На крају године могло би се радити о заостатку од 19 милисекунди.

Прошле године смо имали 28 бржих дана од најбржег 2005.

"Ако се стопа ротације Земље убрза, сасвим је могуће да ће бити потребна негативна преступна секунда. За сада је прерано говорити хоће ли се то стварно догодити", рекао је за Телеграф физичар Питер Виберли из института National Physics Laboratory у Великој Британији.

"На међународном нивоу се расправља о будућности преступних секунди. Могуће је да ће потреба за негативном преступном секундом подстаћи одлуку да се комплетно укину преступне секунде", додао је.

Астрономски гледано, Земља је прошле године 28 пута оборила претходни рекорд за најкраћи астрономски дан постављен 2005. Током најкраћег дана те године, 5. јула, наша планета се окренула око своје осе за 0.0516 милисекунди брже од просјечних 86.400 секунди. Најкраћи дан у 2020. години био је 19. јула, када је планета завршила ротацију за 1.4602 милисекунде брже од просјека.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана