Желе да преваре смрт и остану дигитално бесмртни: Колико далеко идемо?

Agencije
Желе да преваре смрт и остану дигитално бесмртни: Колико далеко идемо?
Желе да преваре смрт и остану дигитално бесмртни: Колико далеко идемо?

Неки људи се надају да ће преварити смрт тако што ће своју свест сачувати у дигиталној форми. Наука још није дотле дошла, али направили смо довољно истраживања мозга и памћења да би то имало посљедице и да бисмо почели да постављамо непријатна питања.

Идеја о постизању де факто бесмртности превођењем мозга у код и чувању личности као дигиталне копије путем интернета, заокупља људску машту већ дуже вријеме. Посебно је популарна међу трансхуманистима, људима који се залажу за унапријеђење људског интелекта и физиологије помоћу најсофистицираније доступне технологије.

Док технолошки најнапредније нације широм свијета улажу огромне ресурсе у анализе људског мозга, а јучерашња научна фантастика постаје стварност, чини се да се човјечанство ближи пробоју у овом пољу.

Како стоје ствари

Прије него што могнемо да дигитализујемо људски мозак, морамо да га у потпуности разумијемо, а научници на томе напорно раде.

Од 2013. године међународни пројекат "Иницијатива мозга" мапира мозак како би револуционализовали наше разумијевање најтајанственијег дијела тијела, са циљем побољшања "превенције и лијечења поремећаја мозга". Швајцарски пројекат "Плави мозак" дигитално реконструише мозак глодара са циљем да се ова технологија користи на људском мозгу.

Ипак, научници још не знају неке основне ствари које су им неопходне како би у неком тренутку могли да "копирају" мозак, попут онога, колико би простора заузео?

Упркос свим нашим ограничењима, људи не "троше" меморију као обичан рачунар, а процјене о томе колико би простора било потребно да би се сачувале све информације јако варирају. Вјерује се да је максимум који би био потребан негдје око 2,5 петабајта (један петабајт је 1.000 терабајта). Једноставније речено, то је довољно за одржавање око три милиона сати "Нетфликсових" серија.

Манипулација памћењем

Сјећања су велики дио онога што нас чини таквима какви јесмо, а научници истражују како она заправо функционишу и потенцијално, како их измијенити.

Олга Ивашкина са Руског националног истраживачког центра Института "Курчатов", једне од водећих државних институција за истраживање и развој, рекла је за РТ да је њена лабораторија постигла напредак у разумијевању процеса памћења, мада, до сада само код мишева. Такође, баве се и тиме како натјерати мозак да заборави одређена сјећања, без утицаја на остала.

Иако би такве технике могле да послуже као благослов многим модерним ратним ветеранима који пате од ПТСП-а, очигледно је да би могло да дође и до неких злоупотреба.

"Утицати на меморију хемијски, физички или технолошки? Да, могуће је", признала је Татјана Черниговска, истакнута научница с Руске академије за образовање.

Она је такође говорила о прилично добро проученом феномену лажних сјећања, ситуацијама у којима се особа или чак група људи сјећа нечега што се није догодило или се догодило другачије од онога како га се сјећају. За то није потребна дигитална манипулација.

Међутим, без етичких заштитних мјера, упозорава Ивашкина, човјечанство би једног дана могло да се нађе у дистопији попут оне из култног филма "Блејд ранер", када неће бити могуће рећи која су сјећања уграђена, а која су истинска.

Од концепта до стварности

Ивашкина сматра да је дигитална бесмртност теоријски могућа, мада у "далекој будућности".

"Немамо технологије које би нам омогућиле да копирамо нечију личност тако да она може да живи у дигиталном свијету", рекла је она. Међутим, она је прилично оптимистична у погледу развоја такве технологије у будућности.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана