Вулкан је разнио острво, а онда створио ново
Латеики је било острвце у архипелагу Краљевине Тонга, израстао из океана 1995. године тако што је с дна проврео подморски вулкан. Прошлог мјесеца тај подводни ватромет одлучио је да је вријеме за експлозивно преуређење. Ерупцију на југозападу Тихог океана први је пут пријавио један домаћи брод 14. октобра.
Геолошка служба Тонга затим је претражила сателитске снимке и примијетила да је подрхтавање под Латеикијем почело дан раније. Током сљедеће седмице разни бродови, авиони и сателити наизмјенично су виђали да се с острва подиже пепео. До 1. новембра све је било готово, Латеикија више није било, до посљедњих остатака прогутало је вулканско прокључало ждријело.
Тај губитак тонганске територије био је краткотрајан. Брзо као што се Латеики самоуништио, поново се родио као ново острво, једино што је био смјештен стотињак метара западније. Нови Латеики, дуг 400 и широк 100 метара, готово је четири пута већи од старог. Латеики је иначе врло искусан у вулканским мејковерима. Неке његове ерупције наводно су створиле пролазна острва у 18. и 19. вијеку, као и оне из 1967. и 1979. До 1995. године ова су острва трајала неколико мјесеци прије него што су их таласи прогутали. Подморски вулканизам може бити тежак за проучавање и проматрање. Али Латеикијеви циклуси смрти и рађања пружају научницима податке о природи магматских процеса. Уз најмодерније сателитске технологије, они се могу пратити боље него икад прије. "Видјети да се овај процес догађа у нашем животу прилично је спектакуларно", рекла је Јанин Крипнер из Глобалног програма вулканизма Института Смитсониан.
Острво је смјештено на пола пута између острва Као и Лате. Од раније је познат као Метис Шоал и заправо је тек један из велике породице вулкана. Изникао је на вулканском луку Тонга-Кермадек, пукотини дугој 1740 километара која означава мјесто гдје се под аустралску плочу подвлачи пацифичка плоча. Ова титанска тектонска битка довела је до стварања мноштва вулкана на југоистоку Тихог океана, од сјеверног отока Новог Зеланда до сјеверног врха тонганског архипелага. У септембру је избио неименовани вулкан уздуж тог лука, произвевши пловеће површине једног Сан Францисца. Другим ријечима, Латеики је тек најновија ватрена фонтана на том луку. Способност Латеикија да се помиче може се чинити чудном. Но, нови вулкански отвори могу се појавити било гдје дуж три километра уздуж површине вулкана и створити нова острва на различитим мјестима.
"Помало сам изненађен што је старо острво потпуно нестало", рекао је Ед Вензке, који тај вулкан прати у оквиру Глобалног програма вулкана. Острво из 1995. године дијелом је еродирано таласима у посљедњих четврт вијека, али се свеједно опирало потпуном уништавању јер је било направљено од чврстих накупина стврднуте лаве.
Још је прерано прогнозирати колико ће дуго трајати нови Латеики, рекао је Брад Сцотот, вулканолог из Новог Зеланда. Без детаљног прегледа изблиза немогуће је рећи колико би било лако мору или новој вулканској ерупцији да га уништи. Хавре, још један подводни вулкан из тог вулканског лука, еруптирао је 2012. године, произвевши пловућац који је прекрио 400 четворних километара. Али није настало никакво острво, јер је пловућац, који настаје кад се лава брзо угаси у морској води и зароби плин, плутајући, односно није љепљив и лако се разиђе. .
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
