Велика научна открића у 2020. години: Од свемира до тајни диносауруса

Од откривања звјездане прашине старије од Сунчевог система до првих назнака ДНК диносауруса, научници су дошли до важних сазнања у 2020. години која су можда прошла неопажено, пише часопис Национална географија.

Прије неколико милијарди година, када Сунце још увијек није постојало, умирућа звијезда избацила је велику количину прашине у свемир, а дио те прашине остао је на метеориту Марчинсон који је ударио у Аустралију септембра 1969. године и сматра се најстаријим материјалом пронађеним на Земљи.

Нове анализе дијелова метеорита показале су да је звјездана прашина на њима стара између 4,6 и 7 милијарди година. Она се може наћи на само пет одсто метеорита, али то научнике није обесхрабрило да трагају за њом.

Ове године, научници су такође идентификовали остатке првог ембриона тираносауруса.

Откриће потиче од налаза са два различита мјеста - једно је отисак стопала пронађен 2018. године у Алберти, Канада, а друго остатак доње вилице откривен 1993. у Монтани, САД.

Анализе остатака, старих између 71 до 75 милиона година, показују да су ембриони тираносауруса били изненађујуће мали - нешто испод једног метра, али са јако дугим репом.

То је око десет пута мање од величине које су достизали као одрасле јединке.

Овај податак уједно објашњава зашто научници нису раније открили мале тираносаурусе - нису очекивали да ће бити толико мали.

Новембра 2018. године летјелица “Инсајт” стигла је на Марс, да покупи материјал са ове планете и врати га на Земљу.

Међу занимљивостима запаженим у овој мисији је и брујање на Марсу - летјелица изгледа да је константно подрхтавала у ритму потреса на овој планети. Звук има тон виши од већине природних шумова на Земљи, а његово порекло је још увијек непознато.

У 2020. години научници су коначно разријешили мистерију звијезде Бетелгез. Ова звијезда је обично међу најсјајнијим на небу, али је децембра 2019. године њено интензивно треперење мистериозно угашено.

Научници су помисли да је звијезда при крају свог животног циклуса и да ми могла да експлодира као супернова сјајнија од Мјесеца.

Међутим, августа ове године НАСА је објавила да је посматрање путем телескопа “Хабл” открило да је звијезда највероватније испустила ултраврели млаз плазме који је спречио да њен сјај буде виђен са Земље. Звезда Бетелгез се у своје уобичајено стање вратила овог прољећа.

Одлично очуван предњи дио тијела диносауруса нодосаура старог 110 милиона година случајно пронађен 2011. године у Алберти, Канада, изненадио је и обрадовао научнике, а ове године уследило је још једно усхићење, када су анализе откриле који је био посљедњи оброк животиње, такође сачуван у њеном стомаку.

Животиња је неколико сати пред смрт појела одређену врсту папрати, а највјероватније је угинула у лето. Иако је ријеч само о једном оброку, откриће пружа изузетан поглед на посљедње сате живота једне животиње која је живјела прије више од сто милиона година.

Још једно од овогодишњих откића повезано је са диносаурусима, а тиче се њихове ДНК. Наиме, научници су ове године учинили значај помак у проучавању фосилизоване ДНК.

Проучавајући добро очуване фосиле старе преко 70 милиона година, тим је идентификовао обрисе ћелија у којима би могли бити хромозоми и неколико могућих нуклеуса, односно структуру у којима се налази ДНК.

Они још увијек не могу да потврде да ли је реч о ДНК или о неком другом генетском нуспроизводу. Међутим, сама идеја о томе шта све фосили могу да очувају апсолутно је узбудљива, истичу они.

У стијенама на сјеверозападу престонице Јужне Африке пронађени су остаци лобање за коју се најприје мислило да је припадала дрвеном бабуну.

Два студента у Аустралији су, међутим, ове године открила да је ријеч о лобањи хомо еректуса, првој таквој која је пронађена у Јужној Африци, и најстаријој до сада откривеној на свијету - она датира од прије два милиона година.

Камени предмети пронађени у пећини Чикивите у Мексику указују на то да су људи на америчко тло можда дошли још пре 30.000 година, што је више него дупло дужи период у односу на посљедње процене.

Ова тема предмет је велике дебате међу археолозима, који су најприје сматрали да присуство људи у Америци датира од прије око 13.500 година, када се повукао лед и отворили путеви из Азије.

Међутим, према најновјим сазнањима, камени предмети пронађени у пећини, прошарани комадићима угља старог 30.000 година, указују на то да су људи у Америку дошли још прије него што су глечери почели да се топе.

Претпоставља се да је пећина пружила склониште за људе када је регион био много хладнији, влажнији и зеленији него што је то данас.

Тим научника из Аустралије истраживао је морско дно око сјеверног дијела Великог коралног гребена када је наишао на корални гребен висине преко 500 метара - први такве врсте који је пронађен у посљедњих 120 година.

Познат као одвојени гребен, ово је један од осам од те врсте познатих у региону. Тим је прикупио узорке стена и неких организама који ће бити послати у лабораторију на анализе, а за сада је уочено неколико нових врста риба.

Коначно, захваљујући новој вакцини, окочана је друга највећа епидемије еболе. Јуна 2020. године Свјетска здравствена организација је прогласила крај епидемије, након скоро двије године.

Први случај је детектован у источном дијелу Конга 2018. године, а сузбијање ширења заразе било је јако тешко због грађанских немира у земљи. Међутим, захваљући новој вакцини, епидемија је окончана, а током кампање имунизације вакцину је примило преко 300.000 људи.

Вирусом је било заражено преко 3.480 људи, од којих је скоро 2.300 преминуло.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.