Аутори, стручњаци за загађеност ваздуха тврде, наиме, да су токсини који се налазе у ваздуху штетни до те мере да су могли да утичу на људску еволуцију.

Ватра која хара Аустралијом удаљена је од Сиднеја скоро 200 километара, али дим који се диже може се видјети на снимцима које шаљу сателити који круже око Земље.

Ништа мање није штетан густи смог који се зими диже изнад Њу Делхија, који је и ове године заузео неславно мјесто као град с најгушћим смогом на свијету.

Загађени ваздух штети милијардама људи, јер напољу ми удишемо ваздух који је загађен издувним гасовима саобраћаја. Ништа мање ако не и више је загађен димом који испуштају фабрике на угаљ или рафинерије. Ложење ватре у кућама да би се кувало или грејало у сиромашним земљама трује ваздух који удишу милиони становника. Више од милијарде људи додаје токсине ваздуху док пуше.

У свијету 92 одсто људи живи на мјестима гдје веома сићушне честице удишу са ваздухом, а те су најштетније за људско ткиво.

Свјетска здравствена организација одредила је шта може да се сматра чистим то јест здравим ваздухом, док су загађени ваздух и пушење заједно "криви" за смрт 20 милиона људи годишње.

Токсини који се налазе у ваздуху шкоде нам на изненађујуће пуно начина. Поред већ давно потвђене узрочности настанка рака плућа и обољења срца, истраживачи налазе нове везе са болестима као што су дијабетес и Алцајмерова болест.

Научнике збуњује и необјашњива отпорност коју неки људи поседују према загађеном ваздуху. Неки тврде да се та отпорност крије у нашој далекој прошлости када није било ни цигарета нити издувних гасова да нам затрују ваздух.

Наши далеки преци су и на самом почетку еволуције док су још били ближи мајмунима него човеклу удисали загађени ваздух у коме је било токсичних честица од последица пожара, земљотреса токсичног ваздуха у пећинама...

Ти далеки преци су могли да створе имунитет према токсичним честицама у ваздуху и тај имунитет су преносили на потомке, тврде неки антрополози.

То еволуционо наслијеће може да повећава нашу неотпорност на болести које се могу повезати са новим формама загађивања ваздуха.

Прије седам милиона година Африка је почела да добија у централном делу пустињу, а на југуи и истоку су никле саване. Преци шимпанзи и горила су остали у шумама док се човјеков предак привикао на ново окружење. Постао је двоножац што му је омогућавало да трчи кроз савану

Ти наши преци су морали да се привикну да их повремено погоде пјешчане олује из пустиње и да удишу честице силиконских зрнца која су шкодила њиховим плућима.

Густе шуме су заштитиле мајмуне од песка, али су човјекови преци у савани удисали ту пустињску прашину, јер нису имали гдје да се склоне,.

Плућа наших предака била су иритирана поленом и честицама фекалија безбројних животиња које су пасле на травњацима.

Научници сматрају да је потребно обавити испитивање гена да би се сазнало да ли људи који су отпорни на дим цигарета и друге загађиваче ваздуха посједују генетску отпорност према таквим загађивачима.

Један од тих гена је МАРЦО, који осигурава стварање молекула који производе имуне ћелије у плућима. Те ћелије уклањају бактерије, али и чисте плућа од силиконске прашине.

Људска верзија гена МАРЦО је видно другачија од мајмунских и та промјена се догодила најмање прије пола милиона година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.