Стечени имунитет доживотни?

Истраживање које су спровели научници са Универзитета у Рочестеру у америчкој држави Њујорк пружа доказ да инфекција вирусом корона доводи до подстицаја такозваних меморијских Б-ћелија, дуготрајних ћелија имуног система које откривају патогене, стварају антитијела и памте их за убудуће.

Сљедећи пут кад неки патоген уђе у људско тијело, Б-ћелије ступају у акцију како би га уништиле чак и прије него што дође до инфекције.

Истраживање открива да меморијске Б-ћелије могу да преживе у људском тијелу деценијама и да би могле дуго да штите оне који су прележали вирус корона, можда чак и доживотно.

Ово истраживање је прво које доказује "укрштену" реакцију Б-ћелија.

Та реакција значи да Б-ћелије које су се једном бориле против неког вируса из породице корона могу да дјелују и против других, као што је САРС-КоВ-2, те би људи са таквим Б-ћелијама имали одређену врсту имунитета.

"Када смо проучавали узорке крви људи који су се опорављали од ковида, изгледало је да су многи од њих имали Б-ћелије које су могле да препознају САРС-КоВ-2 и да брзо произведу антитијела да га нападну", истиче један од аутора истраживања професор Марк Сангстер.

У студији су проучавани узорци крви 26 заражених вирусом корона, који су имали благе или средње симптоме, и 21 здраве особе, чији су узорци узети прије шест до 10 година.

Из тих узорака, научници су мјерили ниво Б-ћелија и антитијела која су нападала одређене дијелове протеинских бодљи вируса САРС-КоВ-2, који постоје на свим вирусима корона и служе за везивање за рецепторе у људском тијелу.

Оно што није истраживано овом студијом јесте колики степен заштите даје "укрштена" реакција Б-ћелија и какав је исход био код пацијената.

Аутори студије наводе да им је то сљедећи задатак - да проуче да ли "укрштена" реакција Б-ћелија доводи до блажих облика ковида и да ли може бити од користи приликом развоја могуће вакцине, преноси "Спутњик".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.