Слике старе 30 година откривају мистерију ове планете

Г.С.
Слике старе 30 година откривају мистерију ове планете

Анализа снимака старих тридесетак година показала је да је Венера геолошки жива планета.

Научници већ пола вijека покушавају да пронађу знакове вулканских ерупција на Венери, али њена густа атмосфера онемогућава посматрања са Земље.

У новом истраживању научници су у снимцима одавно завршене свемирске мисије успjели да пронађу доказе за вулканску ерупцију – видjели су како вулкан на Венери мijења облик и шири се.

Аутори рада, објављеног у часопису Science, тумаче да је Насина мисија Магелан од 1990. до 1992. из Венерине орбите снимала површину планете помоћу радара. Када су истражили снимке вулканских подручја, које је два или три пута направио Магелан, идентификовали су вулкански отвор површине око 2,2 квадратна километра, који је у осам мјесеци између две радарске слике промјенио облик. Уз то су уочили и могуће токове вулканске лаве.

Ипак, за њено изливање нема дефинитивних потврда јер постоји могућност да су забиљежене формације постојале и прије. Супстанца која испуњава отвор могли би бити стјеновити одрони узроковани клизиштем. Такође је могуће да су формације налик на поток већ биле присутне на сликама из фебруара, али се нису могле видјети због угла снимања.

Мисија Магелан била је прва која је снимила цијелу површину Венере прије него што је свемирска летелица 1994. године намјерно послана у врућу, отровну атмосферу планета како би прикупила коначни скуп података.

"Ове резултате тумачимо као потврду да на Венери постоји стална вулканска активност", рекао је Роберт Херик, један од научника ангажованих на овом пројекту.

"Нисам баш очекивао да ћу бити успјешан, али након отприлике 200 сати ручног упоређивања слика различитих Магеланових орбита видио сам двије слике исте регије снимљене у размаку од осам мјесеци које показују индикативне геолошке промене узроковане ерупцијом", додао је он за ЦНН.

Промјене на сликама забиљежио је у регији Атла, големом планинском подручју у којем се налазе два највећа Венерина вулкана, названа Оза Монс и Мат Монс. Оба су слична највећим вулканима на Земљи, али с обзиром на то да имају ниже падине, више су раширени, објаснио је Херик.

Резултати су изненадили научну заједницу. Научници су већ раније имали потврде о вулканским активностима на Венери, но очекивали су да ће их пронаћи тек почетком тридесетих, када до Венере буду стигле двије свемирске летјелице с врхунским радарским саставима који продиру кроз облаке – Насин ВЕРИТАС и европски Ен Висион.

Ово откриће има велик значај за научну заједницу јер може помоћи у тумачењу тога како су двије саставом и величином сличне планете – Венера и Земља – у својој еволуцији кренуле различитим путевима.

Recent volcanic activity has been observed on Venus for the first time.

Scientists made the discovery by poring over archival radar images of Earth’s twin taken in the '90s by our Magellan mission. Our VERITAS mission is set to investigate: https://t.co/ookpSRqlhk pic.twitter.com/DwEv4EJq9E

— NASA (@NASA) March 16, 2023

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана