Са порастом температуре мора може се очекивати појава ребраша

Срна
Са порастом температуре мора може се очекивати појава ребраша

ЗАГРЕБ - Хрватски научници упозорили су да се са порастом температуре мора може очекивати масовна појава ребраша, животиња необичног изгледа налик медузама, штетних за рибљи фонд и туризам.

Примитивни инвазивни организам познатији као “морски орах” потиче са сјевероисточне обале САД и из Мексичког залива.

Ова врста може нанијети знатну штету рибарству, драстично смањујући фонд ситне плаве рибе попут сардина и инћуна.

Иако немају ужарене ћелије и безопасни су за купаче, њихова присутност потенцијално угрожава туризам будући да велика густина организама у води за купање није пријатна.

“Дође ли крајем прољећа и почетком љета до раста температуре у мору, може се очекивати масовна појава ребраша у приобаљу западне Истре”, рекао је Паоло Палиага са Факултета природних наука у Пули.

Велики број ових организама први пут је примијећен у хрватским водама у јулу 2016. године, а од љета 2017. редовно се појављују између маја и новембра у обалном појасу западне Истре, тршћанског залива и на сјеверозападном Јадрану.

Велика присутност ребраша забиљежена је прошле године у сјеверном дијелу Јадрана, а највјероватније су стигли у баластним водама бродова.

Због полузатворености, слабе циркулације морских струја и важних поморских праваца Јадранско море је изузетно осјетљиво на загађење баластним водама, које бродовима даје стабилност током пловидбе, преноси “Нова”.

У истраживању ребраша интензивно сарађују италијански, словеначки и хрватски научници, а значај овог питања препознали су и приобални градови Ровињ, Пореч и Новиград који су финансијски почели да помажу истраживања.

Најпознатији примјер утицаја ребраша забиљежен је осамдесетих година прошлог вијека у Црвеном мору гдје је дошло до колапса риболова, а штета је износила стотине милиона долара. Састав мора до данас се није редуковао. Сличне ситуације су деведесетих година забиљежене у Азовском мору и у Каспијском језеру.

Међународне студије показале су да се ребраш храни зоопланктоном, ларвама риба и шкољкама и нема природних непријатеља.

Јединка јајоликог облика и просјечне дужине од седам центиметара у стању је за десет сати поједе сав зоопланктон у који се налази у литру мора.

Репродуктивни потенцијал врсте изразито је висок будући да је ријеч о хермафродитима који могу оплодити сами себе и свакога дана ослободити неколико хиљада оплођених јајашца. Уз то има велику толеранцију на температуру и салинитет и у стању је да без већих потешкоћа презими у сјеверном Јадрану.

Популација врхунац достиже у септембру када је свеприсутна у површинским водама сјеверног Јадрана, сјеверно и западно од рта Камењак, а број се драстично смањује од краја децембра до априла због ниске температуре и мање расположивости хране.

Осим директног утицаја на рибљи фонд, инвазија ребраша допринијела је знатном смањењу биоразноликости, те се нарушава природна равнотежа, упозоравају научници.

У студијама учествују Центар за истраживање мора у Ровињу Института “Руђер Бошковић”, Факултет природних наука Универзитета “Јурја Добриле” у Пули, Институт за океанографију и рибарство у Сплиту и Универзитет у Дубровнику.  

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана